Danas je prvi dan Pravoslavne nove godine
Pravoslavna nova godina dočekuje se 13. januara, a 14. januara proslavlja se prvi dan nove godine. Paljenje vatre, pucanje iz oružja, baklje, međusobna pozdravljanja i zdravice, darivanje i bogato postavljen sto – sve su to važni elementi proslave nove godine širom zemljinog šara.
„Radujemo se ovom danu, jer je dugo bio zabranjen, nije se mogao održavati. Ovaj praznik počeli su da proslavljaju masovnije u vreme Karađorđa, tada je bio održana sastanak sovjeta, jer je ovo i mali Božić. Tu su na maloj svečanosti planirali budućnost. Nakon rata ponovo nije mogao da se drži praznik, jer je vera bila potisnuta, ali 70-tih i 80-tih godina počelo je ponovo da se slavi. Tamo gde sam živeo, ovo je bio novogodišnji dan" kaže Mladen Marić iz Ade.
Mladen Marić ima korene iz Slavonije. Zahvaljujući njegovom mešovitom braku, u porodici se obeležavaju i katolički i pravoslavni praznici, tako da vreme praznovanja kod njih počinje već sa prvim danima decembra. „Kod nas praznici počinju 6. decembra, za Mikulaš, narednog dana je slava mog zeta, i tako nastavljamo sve do malog oBžića, odnosno do Pravoslavne nove godine."
Običaji se danas menjaju, ali većina ih je i dalje neizostavni deo praznovanja. Jedno od značajnih obeležja Pravoslavne nove godine je kolač vasilica koji je zvezda trpeze. Domaćica počinje da ga pravi nakon ponoći kako bi odmah ujutru dočekao one koji slave.
„Kako Srbi kažu, to je obredni kolač. Pravi se od dizanog testa, u koji se stavlja semenje, novac, kako bi ljudi bili zdravi i srećni. Vasilice se pripremaju samo na ovaj dan" kaže Mladen Marić.
Od Mladena Marića i njegove supruge Emilije saznajemo da svaki mali ukras na kolaču ima svoje značenje, dok mašnice crvene boje označavaju ljubav, a zlatne obilje i bogatstvo.
