U Subotici počela proizvodnja LFP (litijum-gvozdeno-fosfatnih) baterija

Investicija, prema stručnjacima, može Srbiju uzdići među vodeće globalne centre za proizvodnju održivih energetskih rešenja.

Kompanija “ElevenEs” se nalazi na teritoriji nekadašnje mesne industrije “29. novembar”, gde trenutno radi 110 ljudi iz 21 države. Po rečima Nemanje Mikaća, menadžera projekta, ovaj poduhvat je neophodan jer proizvodna tehnologija još uvek nije poznata u Srbiji, pa su stoga potrebni stručnjaci iz Indije, Turske, Kine i nekoliko evropskih zemalja da prenesu svoje znanje lokalnim zaposlenima. Takođe, već rade na prelasku na serijsku proizvodnju. U fabrici se očekuje zapošljavanje dodatnih 200 ljudi, a vrednost investicije iznosiće 80 miliona evra. U dugoročnim planovima se pominje dalje proširenje, pa čak i stvaranje gigantske fabrike koja bi zaposlila 20 hiljada ljudi i predstavljala višemilijardnu investiciju. Glavni cilj je snabdevanje evropskog i američkog tržišta.

LFP (litijum-gvozdeno-fosfatnih) baterije se ističu po svojoj najvećoj prednosti - sigurnosti, - kako se navodi na stručnim sajtovima. U opisima stoji da baterije bazirane na fosfatu pružaju izuzetnu termičku i hemijsku stabilnost, ne zapaljuju se sami od sebe u slučaju prekomerne punjenosti, kratkog spoja ili mehaničkog udara. Takođe, oni nisu toksični, ne zagađuju okolinu i ne sadrže retke metale poput nikla i kobalta.

Kompanija „ElevenEs“, koja otvara fabriku u Subotici, ima registrovana sedišta i u Beogradu i Luksemburgu. Njihova misija, prema sloganu koji se može pročitati na njihovom sajtu, jeste "da čista budućnost pripada svima". Dodaju i da bi "proizvodnjom sigurnih i održivih baterija omogućili svima da pristupačno pređu na energetski resurs budućnosti."

Proizvodnja litijum-gvozdeno-fosfatnih baterija u Subotici je pokrenuta baš u vreme kada je pitanje rudnika litijuma postala tema na nacionalnom nivou. Eksploatacija rezervi u dolini reke Jadar je ranije naišla na otpor lokalnog stanovništva, ali tema je i dalje na dnevnom redu. Ministar finansija Siniša Mali već je izračunao koliki prihod bi litijumski poslovi doneli zemlji.

Ministar finansija Siniša Mali naovdi: „Ceo taj lanac, kada bismo ga napravili u našoj zemlji, dao bi doprinos BDP 10-12 milijardi evra svake godine. 16 posto BDP.“

Litijum je pokretačka snaga proizvodnje električnih vozila, pametnih satova, telefona i elektronskih uređaja, te igra važnu ulogu u zelenoj tranziciji. Istovremeno, često se čuje o njegovom negativnom uticaju na životnu sredinu. Najveći uticaj ima rudarstvo, jer je potrebno više od dva miliona litara vode za ekstrakciju jedne tone litijuma.