Osamostaljivanje mladih odraslih ljudi uz podršku srpske vlade
Nije novina da se mladi odrasli ljudi sve kasnije iseljavaju od roditelja, odnosno sve duže koriste prednosti stanovanja u „mama hotelu“. Razlozi za to su između ostalog produženo vreme studiranja, mogućnosti tržišta rada, materijalni razlozi, neizvesna budućnost i, naravno, teško dolaženje do stana.
U Subotici i okolini trenutno se za kvadratni metar stana u novogradnji traži između 1.450 do 1.850 evra, dok stanovi u starogradnji kojima je potrebna obnova, koštaju od 900 do 1.450 evra po kvadratnom metru. Valeria Juhas, subotička posrednica u trgovini nekretninama, kaže da se potencijalni kupci starosti oko 30 godina radije interesuju za nove, dvosobne stanove ili kuće.
„Dolazi nam veoma mnogo mladih i interesuje se, ali sve manje njih može da realizuje stambeni kredit ili da reše stambeno pitanje. Situacija je takva da bi uglavnom uzeli pozajmicu, ali sami nemaju mogućnosti za otplatu.“
Ideja o povoljnim stambenim kreditima za mlade značila bi, ukoliko se usvoji, da mladi kupac stana ne mora prilikom kupovine da obezbedi udeo od 20 odsto iz sopstvenih sredstava, već će im biti ponuđena takva kreditna opcija u kojoj će sopstveni udeo biti svega od tri do pet odsto.
Ekonomista Laslo Karai kaže: „Mislim da bi ovo moglo uskoro, u narednom budžetu, ili možda već u izvršenju budžeta za narednu godinu da dobije mesta. Ono što je suština u tome jeste da žele da postignu da mladima rata kod kredita koji podignu bude maksimalno 200 evra. Sada je nezamislivo, pošto počinju od 500 evra, i pošto znamo kakve su cene stanova, da ne padaju, nego još idu naviše.“
Država na ovom planu radi zajedno sa Narodnom bankom Srbije. Poznato je da je sredinom 2020. godine Narodna banka Srbije reagovala po pitanju stambenih kredita. Tada su visinu neophodnog sopstvenog učešća prilikom kupovine stana na kredit smanjili sa 20 odsto na 10 odsto, što znači da je najniži obavezni samostalni deo za traženje kredita mogao biti 10 odsto – naravno ako to odobri i banka koja daje kredit. Za tako nešto gotovo da uopšte nije bilo primera.
„Želimo mlade da sačuvamo ovde u Srbiji, želimo da im pružimo odličnu šansu. Napravićemo program kakav nigde u regionu ne postoji, da najlakše mogu da dođu do rešenja stambenog pitanja, da i ovde u Beogradu, gde je to najveći problem“ izjavio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.
Zanimljivo je da se vreme iseljavanja mladih iz porodičnog gnezda pomerilo u celoj Evropi. U najvećem procentu u Španiji, Grčkoj i Italiji odrasla deca žive sa roditeljima, otprilike njih između 35 i 40 odsto. U Danskoj, Finskoj i Švedskoj ovaj procenat je znatno niži, kreće se oko 15 odsto. Mladi se najranije iseljavaju u Švedskoj, a u Hrvatskoj najkasnije – pokazala je analiza.
