Proizvođači meda imaju sve više briga

Med je u Srbiji postao jedan od proizvoda koji se najviše falsifikuje, zbog čega su mnogi već i odustali od bavljenja pčelarstvom. Oni koji su ostali u grani, imaju mnogo teškoća sa prodajom, jer kvalitetni proizvodi teško mogu da budu konkurentni u odnosu na jeftine falsifikate. To nije slučaj samo u Srbiji. Po saopštenju Evropske komisije 50 odsto meda koji se izvozi je lažan.

O falsifikatima meda nekada se tek povremeno govorilo. Danas,  tržište je preplavljeno lažnim proizvodima. Statistički podaci govore da na globalnom nivou, tek u svakoj trećoj tegli nalazi se pravi med. Po istraživanju Saveza pčelarskih udruženja Srbije med je treći najfalsifikovaniji proizvod na tržištu. Stručnjaci kažu da pojedini falsifikati već toliko dobro odslikavaju teksturu meda, da ni oni ne mogu da primete razliku, tek uz pomoć laboratorijskih analiza.

Slađan Rašić, predsednik Srpskog društva za testiranje i ocenjivanje meda kaže: „Nećete verovati, ali falsifikatori su pravi čarobnjaci, oni mogu da prevare i stručnjake koji se više od 30 godina bave pčelarstvom i medom, kao što sam na primer ja. Jednom prilikom, u inostranstvu, čovek me je zamolio da izaberem koji je pravi med. Izabrao sam, na šta mi je čovek rekao da je to čisti falsifikat.”

Pre pet godina otkupna cena kilograma meda bila je sedam evra, sada je tri evra. To tera vodu na vodenicu falsifikatora. Medari kažu da tržišna cena tegle prirodnog meda ne može biti ispod hiljadu dinara, a samo sa iznosom iznad toga može da se govori o maloj zaradi.

Đorđe Radovanović, pčelar kaže: „Poznajemo mnogo pčelara, posebno moj otac, koji je obrazovao mnoge medare, ali na žalost mnogi među njima su nakon nekoliko godina to i napustili, jer je teško imati dobru računicu.”

Osim što je zbog falsifikata i odnosa na tržištu dovedena u pitanje budućnost ove grane, opravdano se kod korisnika postavlja pitanje od koga i gde mogu da kupe kvalitetan med. Antal Holo je pčelar od 1990. godine, i kaže da je prvo i najvažnije poverenje, i da treba kupovati od pčelara koje poznajemo. To treba da prati i deklaracija. Tekstura meda takođe može da otkrije, zato je važno obratiti pažnju na kristalizaciju.

„Nakon određenog vremena, u zavisnosti od toga u kom odnosu su prirodni šećeri, grožđani šećer i na kojoj temperaturi se skladišti, treba da se kristalizuje, dakle treba da pređe u drugačije stanje. Ne sme da ostane tečan.”

Trenutno u Subotici i okolini proizvođači meda za med od suncokreta i uljane repice traže 800 dinara, cvetni ili med od svilenice je 900 dinara, med od lipe je 1.000, a od bagrema između 1.200 i 1.300 dinara. Pčelari kažu da su cene već godinama niske, tako da oni koji pošteno rade ne mogu da očekuju da pobede u nečasnoj borbi.

Ovo nije slučaj samo u Srbiji. Po saopštenju Evropske komisije 50 odsto izvoznog meda je falsifikat. Zbog toga je i osnovan Savez pčelara Evrope koji smatraju da je potrebno doneti odgovarajuće mere protiv lažnog meda, da su potrebne nove metode i laboratorije kako bi sa tržišta nestali falsifikati meda.