Značajno ranije počela vegetacija u voćnjacima severne Bačke

U verskom kalendaru 25. mart je praznik Blagovesti. Osim verskog značenja, po tradiciji ovaj dan se vezuje za proleće, simboliše obnovu i nadu. Nekada davno poljoprivrednici su ovaj dan birali za obnovu svojih voćnjaka i kalemljenje novih sorti. Potražili smo odgovor na to koje aktivnosti i koje poslove sada obavljaju voćari u svojim zasadima.

Vremske prilike su sve ekstremnije, a u voćnjacima i dalje mraz izaziva najviše glavobolja odgajivačima. Voćari severne Bačke sve čine kako bi zaštiti svoja stabla voća. Janoš Nađ Đerđ, je odgajivač iz Nose, i sa svojom porodicom već generacijama se bave uzgojem voća. Imaju pre svega zasade jabuka, ali i krušaka, breskvi, a gaje i krompir.

Janoš Nađ Đerđ, ogajivač iz Nose kaže: „Orezivanje je završeno. Sada počinje vegetacija, pojavljuju se prvi listovi, tako da sada brinemo o zaštiti biljaka, da zaštitimo ove prve listove. Cvetanje još nije počelo, ali polako će i to stići. Najviše se fokusiramo na zaštitu biljaka, osim toga, i druge sezonske poslove, na primer sadnja krompira, ali pokušavamo da razvijamo i naše ostalo voće, tako da je u toku postavljanje sistema mreže za zaštitu od leda, odnosno sistema za zalivanje.”

Stručnjaci kažu da je sada najvažniji zadatak stalna zaštita stabala voća u odnosu na mraz i bolesti.

Hajnalka Bognar Pastor, članica Gradskog veća Subotice zadužena za oblast poljoprivrede kaže: „U voćnjacima je počela vegetacija, u ovo vreme proizvođači treba više da se usredsrede na zaštitu, jer kada ima padavina, isparavanja, a danas smo svedočili i pojavi magle, tada napadaju gljivične bolesti, tako da je zaštita od gljivičnih bolesti u prvom planu.”

Po narodnoj tradiciji, ako poljoprivrednici na ovaj dan rade kalemljenje, onda će se biljka primiti i doneti dobar rod. Stručnjak kaže da nekada, kada su odgajivači obrađivali malu površinu, sami su razmnožavali svoje voćke kalemljenjem. Danas je to u praksi zapostavljeno, većina poljoprivrednika kupuje već kalemljena stabla voća.

Hajnalka Bognar Pastor, članica Gradskog veća Subotice zadužena za oblast poljoprivrede kaže: „Nekada su odgajivači to praktikovali, kada su gajili voće na maloj površini, danas se odgajivači više ne bave kalemljenjem, kupuju već kalemljene mladice voća, velika je ponuda, ima ih iz zemlje i iz inostranstva, sorte koje se mogu saditi. Suština je da se se određena sorta prilagodi našoj okolini. ”

Dakle, sve je manje onih koji se na našim prostorima bave kalemljenjem, a neki voćari kažu da ukoliko se zadrži nepovoljno vreme, biće doveden u pitanje i rod voća, naročito kada je reč ranim sortama kajsije.