Preispitana energetska efikasnost: jednostavnije oznake u prodavnicama
Dobro poznate oznake u bojama i slovima, koje većina ljudi zna, ali ih retko ko u potpunosti razume, sada su pojednostavljene — makar donekle. Ovu meru prati i Srbija, pre svega zato što se ogromna većina električnih uređaja uvozi iz inostranstva.
Svi prepoznajemo ove oznake. Najčešće ih nalazimo na kućnim aparatima i televizorima, ali ako pažljivije pogledamo pakovanja proizvoda, možemo ih videti skoro na svakom uređaju koji koristi električnu energiju. Većina ljudi zapravo i ne zna šta tačno znače boje i slova. Dovoljno je znati da je zelena A dobra, a crvena G loša — prva štedi struju, druga troši mnogo.
Skala koja je važila do 1. jula pravila je razliku čak i među najštedljivijim uređajima. U okviru energetske klase A postojale su još i A+, A++ pa čak i A+++. Manje štedljivi uređaji svrstani su u kategorije B, C, D, E, F i G. Ako detaljnije pogledamo po kojim kriterijumima su kućni aparati klasifikovani, vidimo da su se oznake temeljile na godišnjoj potrošnji električne energije, što ne mora uvek da bude korisna informacija. Na primer, mlad čovek koji živi sam sigurno manje pere veš, kuva ili koristi aparat za čišćenje od četvoročlane porodice sa dvoje dece.
Armand Boni, preduzetnik: „Moguće su velike razlike. To zavisi i od kategorije. Evropska unija je ovo uvela kako bi kupcima pružila tačnije informacije o tome kakve karakteristike ima neki uređaj. Ranije su postojale oznake A++, A+++, i mnogo proizvoda je spadalo u te „dobre” kategorije. Sada su kriterijumi pooštreni, razlike su preciznije prikazane. To je kao kada u razredu ima mnogo odličnih učenika, a onda dođe novi, stroži nastavnik koji počne drugačije da ocenjuje — tada se pokažu prave razlike u znanju.”
Po novom sistemu, skala ide od A do G, a uveden je i QR kod koji se može skenirati mobilnim telefonom ili pametnim uređajem. Uz pomoć tog koda mogu se dobiti svi tehnički parametri koji mogu biti važni i običnom korisniku, pa i svesnom potrošaču — na primer, količina vode i deterdženta koju uređaj troši. Takođe, više se ne navodi godišnja potrošnja, već potrošnja struje u toku 100 radnih ciklusa. Na osnovu toga korisnici mogu lakše da procene koliko će novi uređaj „vrteti“ brojilo za struju.
„Kod sušilice veša, koju ne koristimo stalno, potrošnja može biti i do 30 odsto manja. Tu mogu postojati velike razlike u odnosu na frižider, koji je neprekidno uključen i stalno radi.”
Za prosečnog potrošača ove promene neće predstavljati veliki problem — i dalje važi pravilo da je A dobro, a G manje dobro. Evropska unija će postepenu tranziciju sprovoditi do 2030. godine, a zakonodavstvo Srbije će, gotovo sigurno, usvojiti slične propise. Do tada, moraćemo da se naviknemo da u prodavnicama viđamo i stare i nove oznake.
