Poljoprivredna zemljišta u okolini Subotice nisu dobila dovoljno padavina

Na pojedinim područjima zabeležene su prosečne vrednosti padavina, dok je na drugim palo tek toliko da je nakvasilo samo površinski sloj zemljišta.

Poljoprivredna zemljišta u ataru Subotice nisu dobila dovoljnu količinu kiše. Kukuruz i suncokret i dalje su u stanju suše. Prema rečima poljoprivrednih proizvođača, potrebno je još nekoliko desetina milimetara padavina po metru kvadratnom. Najviše kiše zabeleženo je u okolini Bajmoka i Đurđina, oko 30 milimetara. U Bačkim Vinogradima palo je 5, dok je u Šupljaku izmereno samo 3 milimetra kiše po metru kvadratnom.

Nakon junske suše, tokom koje nije pala ni kap kiše, padavine koje su stigle početkom druge nedelje jula bile su gotovo kao blagoslov za njive u severnoj Bačkoj. Ipak, to nije dovoljno. Kukuruzu, kao i suncokretu, neophodno je još više padavina za optimalan rast i zadovoljavajući prinos.

Tibor Aladič, poljoprivredni proizvođač iz Šupljaka: „Vidljivo je da je suncokret već u potpunosti odbacio donje listove, dok gornji delovi počinju da se suše. Situacija sa kukuruzom je još ozbiljnija — mnogi usevi su u katastrofalnom stanju. Juče je zabeleženo jako nevreme sa snažnim vetrom, ali je ukupna količina padavina iznosila svega oko 2 litra po metru kvadratnom. Gledam u nebo i pratim mobilne aplikacije koje najavljuju padavine i za današnji dan. Trenutno nam preostaje samo da se nadamo da će Bog imati milosti i da će nas obdariti sa najmanje 10 litara kiše, a zatim još po deset.”

Nakon sušnog juna, situacija u našem kraju postala je gotovo kritična, naročito kada je u pitanju kukuruz, izjavila je Hajnalka Bognar Pastor, članica gradskog veća zadužena za poljoprivredu.

„Najveći izazov predstavlja kukuruz. Njegova proizvodnja već godinama predstavlja izazov, i čini se da će i ubuduće biti problematična, zbog čega proizvođači smanjuju njegov udeo u strukturi setve. Ipak, kukuruz je i dalje neophodan zbog njegove uloge u ishrani životinja. Poljoprivrednici se trude, ali se čini da bez navodnjavanja kukuruz u našem području teško može uspešno da se uzgaja. Klima postaje sve suvlja, što znači da su vremenski uslovi sve nepovoljniji.”

Postavlja se pitanje: odakle obezbediti vodu za navodnjavanje? Da li iz bušenih bunara ili iz kanalskog sistema Tisa–Palić, koja se prostire na 15.000 hektara? Ova poslednja omogućava navodnjavanje oko 35.000 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritorijama opština Senta, Kanjiža, Subotica i Bačka Topola. Stručnjaci smatraju da bi, sa stanovišta zaštite pijaće vode, bilo razumnije koristiti kanalski sistem.