Vojvodina predstavljena u Beogradu

Zainteresovani su mogli da pogledaju i delove njegovih dokumentarnih filmova posvećenih Vojvodini.

Prostorije beogradske organizacije SVM-a bile su ispunjene ljubiteljima knjige.

Biljana Trboljevac, Beograd: „Velika mi je čast, što sam večeras ovde i što sam upoznala gospodina Iliju. On je, čini mi se, nepresušni izvor priče o Vojvodini, o ravnici, o toj mirnoći, koju poseduje Vojvodina, koju ja jako malo poznajem.”

Na promociji su prisutni mogli da se upoznaju sa knjigama „Male vojvođanske priče” i „Na kraju početka”, čiji je autor Ilija Tucić, a pisac je tom prilikom publici pročitao i odlomke iz svojih dela.

Atila Benarik, Beograd: „Večerašnja tema bila je da ostanemo ono što jesmo, ono što smo rođenjem poneli, i da sačuvamo tradicije koje smo naučili od detinjstva — od naših roditelja, baka i deka.”

Beogradska organizacija Saveza vojvođanskih Mađara često organizuje ovakve i slične susrete i književne večeri u glavnom gradu.

Nebojša Marjanović, predsednik beogradske organizacije SVM-a: „To je prosto deo onog dela našeg programa koji ovde, u Beogradu radimo, a koji se odnosi na kulturu, na književnost i pre svega, povezivanje naroda, zato se i zove Tačka dodira. Dakle, radi se o tome da smo mi povezani - srpski i mađarski narod - i naš večerašnji gost će, nadamo se, to na najbolji način i kroz svoju prezentaciju i pokazati.”

Kao saradnik Radio-televizije Vojvodine, Ilija Tucić u dokumentarnoj seriji od trinaest epizoda prikazuje lepotu vojvođanskog pejzaža i sudbine ljudi koji u njemu žive. Serija nosi naziv „Što si tako ravna”. Do sada je objavio šest knjiga.

Na kraju večeri Tucić je rekao da se u životu sve vrlo brzo menja, jedino ljudska duša ostaje nepromenjena. „Zapravo, rad je ono što je nju mnogo dominantnije odredio nego zabava uz hladne špricere i vruću čorbu. Zatim to je svakako naš osećaj za meru i dakako naš osećaj za red. Onaj vertikalni, prosto Božji red, što bi rekli, vreme žetve - vreme setve, ali i onaj nama mnogo važniji, horizontalni red, red koji činimo mi sami između sebe i uvažavajući jedni druge. Dakle, sve to Vojvodina jeste.”

Na kraju večeri, na zahtev prisutnih, autor je potpisivao svoje knjige.