Ugrožen uzgoj ovaca – sve više šakala u Srednjem Banatu

Mužljanska livada, površine oko deset hiljada hektara, pogodnija je za ispašu nego za ratarstvo. U poslednje vreme ovde se sve više razvija ovčarstvo. Međutim, tokom zimskih meseci jagnjad su ugrožena zbog šakala.

Ervin Palatinuš, odgajivač ovaca iz Mužlje: „Šakali imaju izuzetno razvijen instinkt, odnosno čulo mirisa. Kao što znamo, ovce se jagnje u decembru i januaru, oni osete taj miris, a pošto je pao sneg i teško mogu da love miševe, približavaju se salašima i tada prave štetu.“

Iskustva pokazuju da ni pastirski psi ne pomažu u borbi protiv ovih predatora. Jedini način da se ublaže problemi stočara jeste lov.

„Šakali su se toliko namnožili da bi ovde bila potrebna jedna ozbiljnija akcija kako bi se njihov broj sveo na neku optimalnu meru, koju bismo mi, stočari, mogli da podnesemo – da štete ima, ali ne u ovolikoj meri, kao što je to sada, da godišnje odnesu 10, 15 ili čak 20 jagnjadi“ - objasnio je odgajivač ovaca.

Prvi šakal se u ovom kraju pojavio devedesetih godina prošlog veka. Danas lovci iz Mužlje godišnje odstrane oko sto ovih predatora. I pored toga, njihova populacija i dalje raste.

Zoltan Nemet, lovac, Lovačko društvo „Krasnica-Tisa”, Mužlja: „Šakal je štetan i može se loviti tokom cele godine. Idemo u noćne čeke, organizujemo pogone, pokušavamo sve, ali je priraštaj izuzetno veliki.“

Šakal je vrsni predator u ovom području i sposoban je da otera iz jazbine, pa čak i da ubije lisicu ili jazavca. Ženka godišnje odgaji osam do devet mladunaca. Vešto izbegava zamke i lovi u čoporima.

„Jedan šakal sam po sebi ne pravi veliku štetu, ali kada lovi u grupi – četiri ili pet šakala – tada nastaju problemi. Mogu da uhvate srnu, zeca, pa čak su terali i mlade svinje, i tada nastaje najveća šteta“ - dodao je lovac.

Lovci iz Mužlje su prethodnih dana postavili više zamki na livadi, koristeći leševe uginulih životinja, a na lov na šakale očekuju i lovce iz inostranstva.