Obeležena 84. godišnjica Novosadske racije
Parastos u znak sećanja služio je patrijarh srpski Porfirije. Obeležavanju 84. godišnjice događaja iz 1942. godine prisustvovali su Miloš Vučević, izaslanik predsednika Srbije, Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade, Balint Juhas, predsednik Skupštine AP Vojvodine, ambasadori Mađarske i Izraela, kao i zamenik ambasadora Sjedinjenih Američkih Država.
U januaru 1942. godine mađarska vojska sprovela je raciju u tada ponovo pripojenoj Južnoj Bačkoj, tokom koje su stradali pre svega srpski, jevrejski i romski civili, ali i određeni broj mađarskih građana.
Patrijarh Porfirije je povodom 84. godišnjice novosadske racije istakao da ne postoji mesto gde srpski narod nije stradao i da svaki grad nosi svoje istorijske rane. Dodao je da udaljavanje čoveka od Boga dovodi do zla i razaranja u svetu, te da su se okupljeni sastali kako bi se molili za duše postradalih.
„Molitva i pamćenje su dug prema žrtvama i opomena nama živima. Uče nas da čovek bez Boga, lako postaje ne samo nečovek nego zver a narod bez sećanja neprimetno klizi u ambis novih obmana. Svako stradanje, svačija patnja i svako mučeništvo žive pre svega u večnom pamćenju, božjem, ali žive i u srcima ljudi.“
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin istakao je da se prisećaju jednog od najstrašnijih događaja u istoriji grada, kada je led na Dunavu postao granica između života i smrti. Kako je naglasio, dužnost je sa pijetetom sećati se žrtava. Dodao je da sećanje nije samo podsećanje na prošlost, već i izraz odgovornosti prema budućnosti.
„To je i naša poruka mladima, da znaju šta se dogodilo onda kada su civilizacijske norme utihnule, a ljudski život izgubio vrednost. Da razumeju da je poštovanje drugog bez obzira na mišljenje, veru, naciju i poreklo, jedini siguran temelj budućnosti. Samo na takvom sećanju možemo graditi društvo u kome se zlo ne ponavlja i grad u kome je pamćenje deo dostojanstva, ali i obaveze svih nas.“
Glavni rabin Srbije Isak Aziel govorio je na skupu o tome da je Biblija sačuvala dve priče o pokušajima uništenja jevrejskog naroda, ukazujući na to da se u svakoj generaciji pojavljuju oni koji žele da ga unište. Jevreji, međutim, ni u najtežim stradanjima ne odriču se Boga.
„Samo postojanje Jevreja, njihovo preživljavanje svedoči o njegovom postojanju. To što je narod Izraela i dalje ovde, što je prisutan, svedoči o božjem prisustvu u istoriji.“
Glavni odgovorni za raciju privedeni su pravdi već 1943. godine u Mađarskoj tokom Hortijevog režima. Nakon Drugog svetskog rata, Budimpešta je glavne izvršioce izručila Jugoslaviji, gde su kao ratni zločinci pogubljeni. Posle hladnih dana 1942. godine, tokom 1944–45, za vreme jugoslovenske vojne uprave, partizanske jedinice sprovodile su odmazde bez sudskih postupaka, tokom kojih nisu stradali samo Mađari, već i drugačije misleći Srbi, kao i vojvođanski Nemci.
Tadašnji predsednici Srbije i Mađarske, Tomislav Nikolić i Janoš Ader, zajednički su 2013. godine u Čurugu odali počast žrtvama oba naroda, u duhu istorijskog pomirenja. Janoš Ader je ranije, u govoru pred Narodnom skupštinom Srbije, zatražio oproštaj za zločine koje su Mađari počinili tokom Drugog svetskog rata.
Poslednji put, 2024. godine, predsednici Srbije i Mađarske, Aleksandar Vučić i Tamaš Šujok, položili su vence u Čurugu kod spomenika „Razapeti Hrist“ i u Topalovom magacinu, takođe u znaku istorijskog pomirenja. Tom prilikom su u Žablju prisustvovali i otvaranju crkve Snežne Gospe.
