Rusi, za koje je Subotica novi početak

U poslednje vreme Subotica nije samo odredište u geografskom smislu, već za sve veći broj ljudi predstavlja sinonim za novi početak. Ruski državljani koji dolaze ovde zajedno sa svojim porodicama započinju potpuno novi život: uče jezik, zapošljavaju se, priključuju se zajednici i pronalaze nove hobije.

Ana Skorikova: „Došla sam 2023. godine, u februaru će biti tri godine kako živim ovde. I ovde radim u osiguranju, isto kao i u Rusiji, u jednoj osiguravajućoj kompaniji. Moji hobiji su veoma raznovrsni: idem na krosfit, pevam u horu, to je bio moj prvi hobi u Subotici. Imam i rusku pozorišnu sekciju, a sada sarađujem i sa Udruženjem slepih i slabovidih.”

Emilija Kapuština sa porodicom živi u gradu već dve i po godine. Kako kaže, brzo i lako je naučila srpski jezik, a najvažnije je to što se nije plašila da govori.

„Vi razgovarate sa nama, pitate nas i veoma lepo ste nas prihvatili. Zaista smo veoma zadovoljni. Često međusobno razgovaramo o tome da su lokalni stanovnici, bez obzira na nacionalnost – Hrvati, Srbi ili Mađari – veoma ljubazni prema nama. Moje dete ide u vrtić u grupu u kojoj je polovina dece srpske, a druga polovina mađarske nacionalnosti. Mi svakodnevno živimo u međunarodnom okruženju, dete govori srpski i možda donekle razume i mađarski, ali slabije nego srpski. Imamo prijatelje različitih nacionalnosti i veoma se dobro osećamo.”

Prema informacijama, u Subotici i okolnim naseljima broj ruskih stanovnika već je premašio deset hiljada. Njihovo prisustvo ne samo da obogaćuje svakodnevni život grada, već pokazuje i da su otvorenost, suživot i međusobno poštovanje u stanju da oblikuju prave zajednice.

Artem Šumenko i Jekaterina Ten pronašli su svoje mesto u gradu u ugostiteljstvu.

„ Došli smo iz Rusije, iz grada Rostov na Donu. Ja sam iz Rostova, a supruga sa Krima. Došli smo pre tri godine i od tada živimo ovde.
– Kako vam se dopada Subotica i zašto ste odlučili da se baš ovde preselite?
– Subotica je veoma dobra, mirna i tiha, to nam odgovara. Ne volimo velike gužve ni prenatrpanost, a ovde je tiho, spokojno i čisto, sa dobrim ljudima.
– Otvorili ste suši bar i kafić. Zašto ste se odlučili za to i koliko su ljudi zainteresovani?
– Videli smo da ovde uopšte nema suši bara. Ljudi su nam govorili šta ne bi trebalo i šta se ne isplati otvoriti, jer po njihovom mišljenju to nije interesantno, ali mi smo videli da ljudi vole suši i imamo mnogo gostiju, gosti dolaze svaki dan. Još ne govorimo najbolje, izvinite. Da, imamo mnogo srpskih, mađarskih i ruskih gostiju i svi vole suši.”

Nemanja Stojanović već godinama radi sa Rusima kao preduzetnik. Prema njegovim rečima, oni se kao novi stanovnici odmah trude da se uklope. Prate mogućnosti u Subotici i traže ono čega ovde još nema.

„Dolaze iz poslovnog okruženja, sa poslovnog i društvenog nivoa, i konkretno, kada govorimo o gradu Subotici, ovde se dešavaju stvari koje su se kod njih dešavale pre dvadeset godina. Zato im je veoma lako da ponove te poslovne modele i promociju uopšte, i zbog toga im to ne predstavlja poteškoću. Pored toga, prisutan je i taj način održavanja kontakata i celokupan pogled na svet. Trude se da nauče jezik koji se ovde govori, što je lokalnom stanovništvu odmah zanimljivo, pa se lakše snalaze i ne osećaju se usamljeno. U suštini, svi mi ovde na Balkanu, u Evropi, imamo neku vrstu mediteranske duše, što je njima interesantno.”

Ključ svakodnevice je, međutim, savladavanje srpskog jezika. Za mnoge je to prvi i najvažniji korak kada se dosele. Kursevi jezika, konverzacijski klubovi i neformalni oblici učenja pomažu im da administrativni poslovi, zapošljavanje i svakodnevna komunikacija budu lakši.

Milan Starčević: „Žele da se integrišu u ovaj multikulturalni grad, koji trenutno ima četiri zvanična jezika, ali je zbog nedostatka znanja jezika to do sada išlo veoma teško. Došli smo do zaključka da organizujemo rusko-srpski konverzacijski klub, za sada za one koji su zainteresovani. Ako ima neko ko je zainteresovan i za mađarski jezik i želi da razgovara sa njima, naravno da je dobrodošao. Jednostavno da bismo otklonili taj strah i nepoznavanje, jer predstavlja problem otići u prodavnicu, upoznati nekoga na ulici ili nekoga nešto pitati ako ne poznajete lokalni jezik.”

Poslednjih godina sve veći broj stanovnika koji govore ruski upisuje se u Gradsku biblioteku i pozajmljuje knjige. Unutar zidova ove ustanove ne može se samo čitati, već i učiti, informisati se i graditi kontakti.

Helena Omerović, bibliotekarka: „Krajem decembra Gradska biblioteka Subotica otvorila je novo odeljenje – jezički kutak, odnosno jezičko odeljenje, gde naši čitaoci mogu da pozajmljuju i knjige na ruskom jeziku. Oni koji su već članovi biblioteke, kako odeljenja za odrasle tako i dečjeg odeljenja, ili oni koji žele da čitaju lepu književnost na maternjem jeziku, to mogu učiniti ovde.”

Kulturni život grada, dakle, ima važnu ulogu u integraciji novih stanovnika koji dolaze iz inostranstva. U velikom broju kupuju, na primer, i ulaznice za koncerte i pozorište, zbog čega se razmatra i uvođenje titlova na predstavama.

Ni zabave ne nedostaje: organizuju se besplatne muzičke večeri, klupske aktivnosti i zajednički programi koji ne predstavljaju samo razonodu, već i most između različitih kultura – istakao je Azat Valev, koji se sa suprugom i troje dece preselio u grad.

„– Razgovaramo, čitamo tekstove, postavljamo pitanja, gledamo vesti, igramo kvizove i radimo još mnogo toga. Okupljamo decu, obezbeđujemo igralište i nadam se da ćemo krajem februara imati jednu predstavu, sopstvenu pozorišnu predstavu.
– Svake subote se okupljamo sa decom, igramo se, igramo Mafiju i društvene igre.“

Raznolikost Subotice obogaćuje se novim licima i novim pričama. Danas pitanje više nije da li postoje mogućnosti, već kako ih koriste oni koji upravo ovde zamišljaju svoju budućnost.