Teška situacija za svinjogojstvo u Srbiji

Sektor je prinuđen na uvoz – kažu otkupljivači. U susednim zemljama proizvodi se mogu nabaviti još jeftinije, dok u Srbiji, nažalost, i velike farme predstavljaju veliku konkurenciju malim proizvođačima.

U jednoj mesari u Kanjiži mogu se naći sve vrste delicija. Najjeftinije svinjsko meso košta 500 dinara po kilogramu, dok je najskuplje oko 700 dinara. Ni ovde nisu zadovoljni cenama – kako kažu, trenutna situacija je neshvatljiva, jer je proizvodna cena jedne svinje najmanje 20 hiljada dinara, dok se otkupna cena kreće oko 14 hiljada dinara. Sve više ljudi kupuje polovinu svinje sa raznih, često nepoznatih mesta. Ipak, mnogi se i dalje odlučuju za provereno i teže kvalitetu.

Janoš Domonkoš, preduzetnik, Kanjiža: „Mi sarađujemo sa mini-farmama i za kvalitetne svinje plaćamo više od dnevne otkupne cene koju nude razne klanice. Međutim, to nosi rizik, jer ne možemo proporcionalno da snizimo cene naših proizvoda, kao što bi to zahtevala, na primer, otkupna cena od 140 dinara. Tako da smo mi možda malo skuplji, oko 15–20 odsto.”

Cena svinja u živoj vagi je na minimumu. U otkupnoj firmi u Adorjanu poslednja otkupna cena iznosila je 150 dinara. Čaba Boršoš kaže da u Srbiji postoji manjak svinja i da je zemlja prinuđena na uvoz. Iako proizvođači smatraju da je cena niska, nažalost, u okolnim zemljama ona je još niža.

Boršoš Čaba, otkupljivač, Adorjan: „Za razliku od Srbije, u Mađarskoj je trenutno otkupna cena svinja 128–129 dinara, a tamo postoji i pet odsto kala. Mađarska država je zbog toga preduzela ozbiljnu meru i izdvojila 10 miliona evra za poljoprivrednike, jer je proizvodnja već u minusu. Ni kod nas ne možemo govoriti o profitu.”

Otkupljivač je dodao da je početkom februara u Evropskoj uniji porasla cena prasadi, te se nadaju da bi otkupna cena svinja mogla porasti i u Srbiji.

Država je, međutim, trebalo ranije da interveniše – istakao je u izjavi za Javni servis Srbije Nenad Budimović. Sekretar Privredne komore Srbije rekao je da na tržištu mesa već dugo postoji neravnoteža. U tom procesu koji se sastoji od tri do četiri karike, svi gube – proizvođači posluju sa gubicima, tržište je preplavljeno jeftinim uvoznim proizvodima, dok prerada ostvaruje visoke marže. Više od 70 odsto proizvodnje potiče iz malih i srednjih gazdinstava, koja su posebno ugrožena.

Nenad Budimović, sekretar, Privredna komora Srbije: „Moram da naglasim da, iako su to mali proizvođači – sa manjim brojem krmača i tovnih svinja – te porodice žive od toga i moraju da opstanu. Ovde bi se možda mogao napraviti iskorak u sistemu subvencija i podsticaja: podršku proizvodnji svinja i svinjskog mesa trebalo bi posebno tretirati za velika robna gazdinstva, a posebno za male poljoprivrednike. Ne kažem ko treba da dobije više, ali jednostavno to nisu iste kategorije.”

Budimović je podsetio i na to da je važno da se snabdevanje svežim svinjskim mesom oslanja na domaću proizvodnju, kao i da bi označavanje proizvoda poreklom iz Srbije bio značajan korak ka većoj transparentnosti.