Četvrta nedelja Adventa i Badnje veče na isti dan
Advent, odnosno praznik dolaska Gospoda priprema je za rođenje Isusa Hrista. U svim katoličkim crkvama upaljena je četvrta sveća na svetoj misi.
Ove godine, poslednji dan Adventa pada na 24. decembar kada je i Badnje veče. Post za Badnje veče je jedan od najstrožih postova u katoličkoj veri. Na taj dan ne jede se masno, ne jede se meso, osim ribljeg. Prema osnovnim pravilima katoličanstva, u nedelju se ne posti, ali nezavisno od toga mnogi se pridržavaju tradicije i pripremaju posna jela. Tako Eržebet Lukač kaže da na ovaj dan priprema pasulj, peče ribu, kao što je tradicija.
Svako Božićno jelo ima svoje posebno značenje. Pasulj, sočivo i mak simbolišu izobilje, jabuka, orah i beli luk štite zdravlje, odnosno teraju svako zlo. Med čitav život čini slatkim.
Vreme Adventa, je vreme iščekivanja. Pripemamo se za rođenje Isusa Hrista. Praznuje se paljenjem adventskih sveća. Ištvan Dobai, sveštenik u crkvi Svete Kataline na Ludašu kaže: „To nas podseća da je Isus za sebe rekao, ja sam svetlost sveta, ko hoda u mojoj svetlosti, taj ne hodi po mraku. Isusa predstavalju sve četiri sveće i ta narastajuća svetlost koja je nastala njegovim dolaskom".
Post na Badnje veče prate i mnogi verski sadržaji. Na našem području poseban značaj ima misa ponoćnica kada se objavljuje rođenje Hrista i trijumf svetlosti nad tamom, odnosno uspon dobrote nad zlom, i sa tim se završava post i adventsko iščekivanje.
