370 miliona ljudi odlučuje o budućnosti Evrope
Do sada je u Evropskom parlamentu sedelo 705 poslanika, ali se sada, u skladu sa demografskim promenama koje su se desile u nekoliko država članica, bira 720 poslanika. Izbori za EU odvijaju se na osnovu principa proporcionalne zastupljenosti, odnosno poslanička mesta se raspoređuju na osnovu broja stanovnika svake države članice.
Prilikom izbora EP građani glasaju za nacionalne stranke, koje se nakon izbora pridružuju poslaničkim grupama prema svojim političkim opredeljenjima. U Evropskom parlamentu trenutno postoji 7 poslaničkih grupa. Najveća takva frakcija je Evropska narodna partija, koja predstavlja političku organizaciju desnog centra.
Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije: „Ovog vikenda glasamo za budućnost Evrope. ENP je partija sadržaja, ideja i akcije. Mi se ne oslanjamo samona priču, mi zapravo činimo konkretne stvari. Takođe je jasno i to da se Evropa nalazi u našim srcima. Volimo Evropu i ponosni smo na to što smo Evropljani.“
U Holandiji se glasalo već u četvrtak, 6. juna, nakon toga su birači imali priliku da glasaju u Irskoj 7. juna, građani Letonije, Malte i Slovačke su glasali 8. juna, a stanovnici ostalih zemalja mogu da glasaju danas. U dve zemlje, Češkoj Republici i Italiji glasanje traje dva dana.
Đovani Pitela, poreklom Italijan, ranije je bio poslanik u Evropskom parlamentu, a trenutno je predsednik Progresivne alijanse socijalista i demokrata, koja je druga najveća poslanička grupa u EP.
Đani Pitela, predsednik Progresivne alijanse socijalista i demokrata: „Vreme je da se postavi jedan profil političke Evropske unije. Ne možemo ostati samo jedno važno tržište. Moramo biti politički subjekt sa spoljnom, odbrambenom i bezbednosnom politikom, koji ima i evropsku vojsku. Međutim, za to prvo oni koji odlaze u Brisel, i u Evropski parlament i u Savet Evrope, moraju da promene pravilo o kome je Savet Evrope doneo jednoglasnu odluku.”
Posle Narodne stranke i socijalista, treća po veličini frakcija u EP je posanička grupa “Obnovimo Evropu”, a njih slede Zeleni i evropski konzervativci i reformatori. Najmanju grupaciju u Evropskom parlamentu predstavlja poslanička grupa “Identitet i demokratija”, kao i levica. Posle izbora, 16. jula počinje 10. Ciklus donošenja zakona, na prvoj plenarnoj sednici, kada će 720 poslanika izabrati predsednika parlamenta, 14 potpredsednika i pet kvestora.
