Ako je zima, onda je vreme za odmor – i u slučaju vinove loze
Trenutna hladnoća i padavine izrazito pogoduju zasadima, a ozbiljniju opasnost za vinovu lozu ne predstavljaju zimski mrazevi, već prolećna zahlađenja.
Za vinovu lozu zima predstavlja period mirovanja. Tada se razvoj biljke usporava, životni procesi postaju slabiji, zbog čega loza uglavnom dobro podnosi hladno vreme u ovom periodu. Nandor Biro, vinar: „Po mom mišljenju, veoma je dobro što se vazduh ohladio. To delimično proređuje štetočine, a mraz uopšte ne šteti, naprotiv – veoma je dobro što još više uspava vinovu lozu. Pod uticajem niskih temperatura prekida se stalna cirkulacija sokova u biljci i ona prelazi u stanje mirovanja, pa mraz teže može da nanese štetu. Prema mom iskustvu, tek posle minus 18 stepeni mraz može da nanese ozbiljnije štete.“
Sneg je povoljan jer padavine pomažu da se zemljište napuni vlagom, koja će vinovoj lozi biti veoma potrebna. Vinova loza podnosi zimske mrazeve, jer u tom periodu još ne dolazi do kretanja pupoljaka, pa hladnoća ne nanosi štetu zasadima. Ištvan Balint, vinar: „Ne mislim da će zime biti oštre. Može se desiti da temperatura na dan–dva padne, ali to neće biti kao nekada, kada su osam, deset dana ili čak dve nedelje temperature bile i minus deset ili minus dvadeset stepeni. Najveći problem je padavina – hvala Bogu, sada je pao sneg, što je veoma dobro za sve, ali leto je bilo izuzetno sušno.“
Za poljoprivrednike mnogo veći izazov predstavljaju prolećni mrazevi. Kada vinova loza, pod uticajem toplijeg vremena, krene u vegetaciju, iznenadno zahlađenje može da izazove ozbiljne štete. Trenutno, međutim, o tome nema govora – zahlađenje vazduha sada više pomaže očuvanju njenog mirovanja.
