Ako ti nećeš da radiš ima ko hoće – ta parola više ne važi

Nezaposlenih je manje od 10 odsto a poslodavci na muci da nađu stručne i odane radnike. Na razgovorima za posao kandidate pitaju za koju bi platu radili, a da ih zadrže spremni su da daju razne pogodnosti – od privatnog osiguranja, rekreacije na radnom mestu, do rada od kuće.

Do pre samo neku godinu želja većine bila je radno mesto u banci, u prijatnom i čistom okruženju, uz zarade koje su bile među najvišim u zemlji. Sada bankari imaju muke ne samo da nađu nego, još više, da zadrže zaposlene.

Pritisnuti zakonom ponude i tražnje za samo nekoliko godina od surovih gazda mnogi poslodavaci su postali korektni partneri sa kojima može da se pregovara.

Zarada ostaje najvažniji motiv za rad, ali se traži i fleksibilno radno vreme, slobodni dani, prostor za rekreaciju, privatno zdravstveno, pa i penziono osiguranje.

U kompaniji koja je prva u Srbiji uvela četvorodnevnu radnu nedelju ističu da im za godinu i po nijedan radnik nije otišao.

U nekadašnjoj Jugoslaviji, Srbija i Beograd su bili krajnji cilj mnogim ljudima iz regiona. Ubrzano starenje stanovništva i odlazak u inostranstvo, smanjili su regionalni migracioni rezervoar i ka Srbiji.

Sada nam radnici stižu sa dalekih destinacija, uglavnom za poslove koji zahtevaju nižu spremu.

Za one zahtevnije stručnjaci imaju sve više mogućnosti da traže i plate i uslove, a to bi moglo, upozoravaju upućeni, da promeni mnoge stvari i u javnom sektoru.