Avalski toranj privlači stotine hiljada turista – mnogo je razloga za to

Svečanom obeležavanju slave prisustvovali su Boris Bratina, ministar informisanja i telekomunikacija Srbije, kao i Slaviša Antić, državni sekretar. Proslava je protekla u toploj i dostojanstvenoj atmosferi uz poruku da Avalski toranj povezuje tradiciju, duhovnost i tehnološki razvoj.

Televizijski toranj na Avali projektovali su Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, građevinci i Milan Krstić inžinjer, dok je gradnja trajala od 1961. do 1965. godine. Izuzetna konstrukcija tornja podignuta je na tri noge, i njegova osnova je bila ravnostrani trougao. Sa svojom masom od 4.000 tona bio je najviše zdanje u tadašnjoj Jugoslaviji, izuzimajući dimnjake, sa dva vidikovca i brzim liftom. Antenski toranj je prvo emitovao crno-beli program, a od 1971. godine televizijski program u boji. Odavde je krenulo i prvo digitalno emitovanje u Srbiji.

Toranj podignut 60-tih godina NATO je bombardovao 1999. godine. Jedan od simbola grada ponovo je obnovljen zajedničkim snagama u zemlji od 2006. do 2009. godine.

NATO je 29. aprila 1999. godine bombardovao toranj sa ciljem da u vreme rata na Kosovu prekine emitovanje programa RTS-a. Laserski vođene bombe pogodile su jednu od nosećih nogu stuba, što je izazvalo potpuno urušavanje objekta. Na inicijativu Udruženja novinara Srbije već 2002. godine je rođena ideja o ponovnoj izgradnji tornja. Gradnja je počela krajem 2006. godine. Za posetioce kapija tornja otvorena je 2010. godine. Ukupni troškovi gradnje dostigli su sumu od 85 miliona evra. Ovih dana toranj je jedan od najpopularnijih beogradskih turističkih destinacija, koji godišnje poseti više od 300 hiljada turista.

„Na kompleksu tornja imamo brojne sadržaje u kojima naši posetioci mogu da uživaju. To su letnja pozornica na kojoj se održavaju brojne manifestacije u toku letnje sezone. Koncerti, predstave, razne aktivacije za decu, sportske aktivacije. Imamo besplatne terene za fudbal i košarsku, teretanu na otvorenom, dečje igralište sa selom vilenjaka, veštačku stenu za penjanje. Ta impozantna arhitektura tornja od 204 metara visine je uvek, da kažem, slikovita, posebna i privlači pažnju svih posetilaca, makar i da se kreću autoputem, dolaze do tornja. Ono što je negde najposećenije na tornju jeste vidikovac na 122. metru visine“ kaže Đurđina Zbiljić, portparol.

Sa nivoa vidikovca otvara se jedinstvena kružna panorama ka Beogradu i njegovoj okolini. Ako je vreme povoljno, moguća je vidljivost i do 80 kilometara.

Na visini od 119 metara u tornju funkcioniše i kafić gde uz nesvakidašnji pogled može da se popije šolja kafe. Osim toga, u kompleksu tornja može da se poseti i muzej posvećen istoriji radija i televizije, kao i suvenirnica.

Na proslavi održanoj povodom slave tornja, Sava Savić, direktor JP „Emisiona tehnika i veze“ istakao je da su nedavno uspeli da stave u pogon i novi DAB+ emiter, tako da sada jedinstveni uređaj obavlja celokupan emisioni zadatak u Srbiji. U ovaj emiter sabrano stižu svi programi, pokriva čitavu teritoriju zemlje, tako da je digitalnim signalom pokrivena cela Srbija. U državi jedno u stanici u Crvenom selu funkcioniše ovakav DAB+ emiter.

„Zahvaljujući ovoj mreži, digitalni radio program dostupan je na 99 odsto autoputeva u Srbiji, na 90 odsto regionalnih puteva, kao i za 90 odsto stanovništva zemlje. Na današnji dan kada slavimo i Avalski toranj i uspešnu realizaciju tog projekta, naš digitalni radio signal se čuje ne samo u Srbiji, već i u zemljama u okruženju, tako da svakog dana dobijemo pozitivne povratne informacije da se čuje u Sofiji, da se čuje blizu Budimpešte, u Temišvaru, u Hrvatskoj preko 100 kilometara, kada uđete u zemljama u okruženju, u Crnoj Gori, Makedoniji, na svim važnim magistralnim putevima“ rekao je Sava Savić, direktor Javnog preduzeća „Emisiona tehnika i veze“.

Boris Bratina, ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Srbije je na svečanosti rekao da je Avalski toranj zbog same svoje istorije jedinstveno ostvarenje, i prema njegovom mišljenju i u budućnosti će imati značajnu tehničku ulogu. „Mislim da čitava organizacija emisione tehnike i veza je jedan strahovito dobar kolektiv koji uspeva da ovo neverovatno zdanje održi. Ja ne bih sada o svim tehničkim detaljima koje slučajno znam, o redundacijama njihovih kapaciteta i ostalo, što je vrlo važno za nas. Mislim da će ovaj toranj mnogo da nam služi još, a veći je od starog za dva metra, kako ga se sećam. Ovde caruje ono što je najlepše u tehnici. Svi koji se bave tehnikom vole kada nešto rade, i ovo zaista radi na ponos svih nas.“

Gvozdeno-betonska konstrukcija Avalskog tornja visoka je 137 metara, dok čelična antenska konstrukcija ima dodatnih 70 metara. Stručnjaci kažu da ovaj toranj može da izdrži zemljotres jačine i do 7 stepeni Rihterove skale.