Bez klime – neizdrživo
Republički hidrometeorološki zavod izdao je narandžasto upozorenje od četvrtka jer temperature vazduha mogu da dostignu i 40 Celizijusovih stepeni. Meteorolozi za poslednju nedelju jula predviđaju tropske noći. Prema rečima lekara posebno su ugrožena deca i stariji, ali i svi treba da obrate pažnju na dovoljan unos tečnosti i na nadoknadu mineralnih materija.
U poslednjih dvadeset godina već su se dešavale vanredne vreline u zemlji, ali temperature prognozirane za naredne dane, visoke su i u odnosu na višegodišnji prosek, izjavio je RTV Srbije, Goran Mihajlović, zamenik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda. „U svakom slučaju su iznad višegodišnejg proseka, u tom smislu mogu se očekivati ekstremno visoke temperature, ali bih podsetio i da smo 2007. godine u Smederevskoj Palanci izmerili 44,9 stepeni, što je apsolutni rekord."
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda od srede do petka temperatura će se kretati između 34 i 36 stepeni, a za vikend i početkom naredne nedelje treba računati na temperature između 37 i 40 stepeni. U petak se na severu mogu očekivati mestimični pljuskovi, a prolazno osveženje se može očekivati od 26. do 28. jula na teritoriji čitave Srbije. Nakon toga, ponovo će porasti temperature. Slobodan Sovilj, meteorolog iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda kaže: „U narednih deset dana mogu se očekivati izuzetno visoke temperature. Sada smo na početku toplotnog talasa, za naredna dva-tri dana izdali smo prvo žuto, a za naredne dane narandžasto upozorenje jer će se temperatura u većini mesta kretati između 32 i 36 stepeni. Očekujemo da za vikend temperatura nastavi da raste, i sa jačanjem toplotnog talasa može dostići i 40 stepeni."
Glavobolje, nesvestice i suva usta ukazuju uglavnom na nedostatak tečnosti koju što pre treba nadoknaditi – kaže dr Čaba Kiš, lekar opšte prakse. Naglašava da visoke temperature pogoduju širenju zaraza. „Mogu se pojaviti zaraze prisutne u zimskom periodu, simptomi poput bolova u grlu, prehlade, nekada i zapaljenje pluća. U rizičnoj grupi su pre svega stariji i veoma mladi, dakle deca. Njihova sposobnost prilagođavanja temperaturama još nije dovoljno razvijena i često ih treba nuditi vodom. Osim toga, veoma je opasan i gubitak mineralnih materija, pre svega manjak magnezijuma i kalijuma. Na to treba obratiti pažnju."
U ovom periodu ugroženi su i hronični bolesnici, kojima se ne preporučuje da borave na suncu u periodu između 11 i 18 časova. Uz uzimanje dovoljno tečnosti, važan je i unos mineralnih materija, pre svega kalijuma.
