Blagovesti najviše svetkuju žene, a veruje se da danas počinje proleće
Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji javio da će u dubokoj starosti dobiti sina, Svetog Jovana Krstitelja, Preteču Gospodnju, Arhanđeo Gavrilo javio se Prečistoj Devici Mariji u Nazaretu, i pozdravio je rečima: "Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama"!
Tako je začuđenu i uplašenu Mariju arhanđeo obavestio da je izabrana da rodi sina božijeg, Mesiju i spasitelja sveta i ljudskog roda. Sa ovom arhangelskom blagovešću, i sa silaskom Duha Svetoga na Prečistu Devu, otpočinje spasenje ljudi i obnovljenje tvari.
Otuda se Blagovest smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom. U pravoslavlju se ubraja u dvanaest velikih praznika.
U našem narodu Blagovesti najviše svetkuju žene zbog poroda. Veruje se i da je danas dobro umiti se u potoku ili reci. Lupanjem u šerpe i tepsije, paljenjem vatri, teraju se zmije daleko od kuće tokom godine.
Po narodnom verovanju, tek sa Blagovestima počinje proleće. Mnogi ne orezuju ni vinograde ni voćke do današnjeg dana.
Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta. Nepokretan je praznik i SPC ga slavi 25. marta po julijanskom, odnosno 7. aprila po gregorijanskom kalendaru.
