Časovi jahanja u ergeli u Adi

Češljanje dlake i postavljanje sedla – sve je to deo pripreme za jahanje konja. Tokom jahačkog dana deca su i to mogla da nauče. Među učesnicima bilo je i onih koji imaju višegodišnje iskustvo.

„I pre sam jako volela konje i kada je jedna prijateljica počela da ide na jahanje, pošla sam i ja, nedelju dana kasnije, i posle se sve samo od sebe dogodilo. Četiri godine dolazim ovamo" kaže Janka Nađ, učesnica.

Osim jahanja, učesnici su mogli da se upoznaju i sa osnovama konjičkog streličarstva. Kako je objašnjeno, to je složena sportska grana.

„Već dugo jašem. Ko ne zna da jaše, od njega nikada neće biti dobar streličar. Upravo kao što ko ne zna streličarstvo, ali zna da jaše, ni od njega neće biti dobar konjički streličar."

Bavljenje konjima decu može mnogo čemu da nauči – smatra Kornel Boldižar, organizator ove radionice.

„Istakao bih poštovanje i brigu jer je potrebno brinuti o životinjama, dati im da piju i jedu, i držati ih u čistom. Postoji još nešto što bih istakao a to je dominacija, jer konji žive u zajednici gde postoji pastuv koji je vođa, i vodi čitavu grupu. Kod jahanja, konjanik treba da postigne da mu konj veruje, a to se delom postiže i kroz dominaciju – odlučnošću, ne agresijom."

Hobi jahanje u Adi prisutno je deset godina. U Konjičkom klubu obukom dece bave se poslednjih šest godina.