Da li je skupo i bolje?
Zbog visoke vrednosti euribora koju je odredila Evropska centralna banka, prošle godine u ovo vreme malo građana Srbije je podnelo zahtev za stambeni kredit. U međuvremenu, euribor je opao, a i Narodna banka Srbije je ograničila kamatne stope. Posledica ovih mera je da je od početka godine porastao broj potrošačkih kredita.
Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda u martu je u Subotici 301 stan, a u Novom Sadu 900 stanova promenilo vlasnika. Mihajlo Radović, direktor jedne od novosadskih agencija za promet nekretnina kaže: „Cene kvadrata u Novom Sadu idu od 1.200-300 evra po kvadratu, za nešto što je najjeftinije, što je generalno i najlošije, pa do 4.500 eura što je najbolje. To je jako veliki raspon cena, znači ono što je prosečno je negde od dve do tri hiljade u zavisnosti od toga koliko je stan sređen, u zavisnosti od toga da li treba renovirati ili ne treba, u zavisnosti od lokacije, u zavisnosti od veličine stana, u zavisnosti od spratnosti, da li je potkrovlje, da li je redovan sprat, da li zgrada ima lift, ima mnogo aspekata koji utiču na cenu.“
Širom Srbije u najvećem broju slučajeva i dalje se nekretnine kupuju za gotov novac, čak su ovi kupci spremni da bez oklevanja isplate i cenu najskupljih luksuznih stanova, potvrdila je Nevena Đorđević, agent za promet nekretnina: „U Nišu se trenutno luksuzni stanovi prilično traže i uglavnom ih traže keš kupci. Kreditni kupci su više za neke jeftinije stanove koji se nalaze po obodima grada, a u centru grada luksuzne stanove, apartmane već opremljene, koji bi bili ili kao investicija za izdavanje ili za sam
život traže isključivo keš kupci.“
Najpapreniji iznosi za nekretnine traže se u Beogradu. Prošle godine na Vračaru je prodata najskuplja nekretnina u kojoj je za kvadratni metar traženo 10 hiljada evra.
Jedno garažno mesto u toj četvrti istovetno je sa cenom većeg stana u Subotici kaže Milić Đoković, stručnjak za promet nekretnina: „Kupovina nekretnine je kod nas postala stvar sigurnosti, ali i priliva kapitala. To je neka profitna stopa od nekih pet, šest odsto na godišnjem nivou. Recimo za dvadeset godina se isplati ta kupovina, a što se tiče količine para, otkud te pare. Prvo niste imali gde da ih plasirate ako ste imali viška. Drugo, pojavila se određena količina doznaka iz inostranstva. Pre svega, tu mislim i na određeni broj Rusa, Ukrajinaca i Arapa.“
Kada se za štednju i oročena sredstva u bankama nudi niska kamata, odnosno prihod, mnogi smatraju da je bolja ideja ulaganje u nekretninu, odnosno kupovina stana – kažu stručnjaci.
