Da li magla može da bude posledica zagađenja?

U nižim predelima pada slaba kiša, a na planinama provejava sneg. Temperatura se kreće od jutarnje, koja je u minusu, do dnevne, koja je nekoliko stepeni iznad nule. Pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Goran Mihajlović rekao je za RTS da je magla posledica velike količine vlage, uz odsustvo vetra.

Hladan deo godine je period kada imamo češću pojavu magle, naročito u novembru i decembru.

Preduslovi za pojavu magle su prisustvo vlage, slabo strujanje, stabilna atmosfera i odsustvo vetra, koji bi uslovio mešanje vazduha.

U ovim hladnim danima često se beleži i povećana koncentracija zagađujućih čestica. Da li magla može da bude i posledica zagađenja?

Svakako da na zagađenje utiču izvori zagađenja, kao i na koncentraciju. Što se tiče vremena, može da pomogne – olakša ili oteža situaciju, u smislu da su ove stabilne situacije, gde je magla jedna od posledica, nepovoljne za razblaživanje zagađujućih materija.

Kada nema vetra, odnosno vertikalnog strujanja, imamo i veće prisustvo zagađujućih materija.

Sa druge strane, košava, iako neprijatna, blagodet je za Beograd jer utiče na provetravanje i mešanje vazduha.

Da zaključimo, meteorološki uslovi mogu biti povoljni za razblaživanje zagađujućih materija, ali svakako nisu njihova direktna posledica.