Da li proveravate delove pisane sitnim slovima na pakovanju?
Ministarstvo poljoprivrede Srbije radi na izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane i usvajanju Zakona o službenim kontrolama, pa se u zakonsku terminologiju uvodi i jedan novi termin “prevare u hrani”. Najčešća vrsta prevare je dodavanje jeftinijeg sastojka u prehrambenoj industriji da bi se zamenio skuplji. Aleksandar Adamović, republički tržišni inspektor, nedavno je gostujući na RTS-u rekao da se većina spornih proizvoda pojavljuje na pijacama, na kojima se prodaje švercovana roba iz inostranstva neproverenog porekla.
Sada ću pročitati sastojke u jednom usitnjenom mesu, čiju marku namerno ne pominjem. Voda se navodi kao prvi i najvažniji sastojak. Sadrži i 23 odsto mesa, a pored konzervansa i raznih agenasa poput boja i drugih, sadrži i dosta kuhinjske soli, veliku količinu šećera, modifikovanog kukuruznog skroba, i mnoge druge materije koje su veoma nezdrave. Ali najvažnije od svega je to da je napisano tako sitnim slovima da je veoma teško pročitati.
Zbog toga je veoma važno pažljivo proučiti sastojke navedene na pakovanju hrane kupljene u prodavnicama.
Natalija Nemet, Čantavir: „Kod mesnih prerađevina, salama, pašteta, proveravam sastojke i izbegavam one sa konzervansima i aditivima. Više volimo domaće proizvode."
Evelin Sklenar Januško, Čantavir: „Ja obično uopšte ne pogledam, naravno proveravam šta kupujem, ali svi u porodici su zdravi, pa ne obraćam pažnju, kupujem ono što je ukusno i dobro, tako smo se navikli. Ne, obično to ne gledam."
Kvalitet hrane koja se kupuje u prodavnicama obično se ispituje u laboratorijama: sastav, da li su svi sastojci navedeni na ambalaži, koliko ima aditiva i da li sastav naveden na ambalaži odgovara stvarnosti. Zapravo, ispituje se da li jedemo ono što smo kupili, ili su nas prevarili. Najčešći oblik prevare sa hranom je dodavanje jeftinijeg sastojka umesto skupljeg. Na primer, sastav nekih mesnih proizvoda ne odgovara onome što je naznačeno na pakovanju. Dejan Bosančić, Centar za ispitivanje namirnica, Beograd: „Najčešći oblik prevare u hrani je da se umesto skupljeg doda jeftiniji sastojak. Tako, na primer, u našoj laboratoriji možemo pomoću DNK pokazati da, na primer, sadržaj mesa u proizvodima ne odgovara onome što je navedeno. Ako je proizvod označen sa 100 odsto junećeg mesa, često se deo ovog mesa zamenjuje jeftinijim sastojkom, piletinom.”
U isto vreme, na primer, ima i onih koji mleko razblažuju vodom, u med dodaju šećerni sirup, a voćnim sokovima veštačke arome.
