Dan žalosti u Srbiji – godišnjica novosadske tragedije
U ovom slučaju Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv 13 osoba, a uloga dvojice tadašnjih ministara i nekoliko direktora takođe se ispituje u vezi sa okolnostima koje su dovele do tragedije.
Prvog novembar 2024. godine ušao je u javno pamćenje kao jedna od najtežih tragedija koja se dogodila u zemlji u mirnodopsko vreme. Tačno u 11 časova i 52 minuta urušila se nadstrešnica obnovljene železničke stanice u Novom Sadu na putnike koji su tamo čekali. Četrnaest ljudi poginulo je na licu mesta.
Živote su izgubili: Sara Firić (2018), Valentina Firić (2014), Đorđe Firić (1971), Milica Adamović (2008), Nemanja Komar (2007), Anđela Ruman (2004), Miloš Milosavljević (2003), Stefan Hrka (1997), Sanja Ćirić Arbutina (1989), Vasko Sazdovski (1979), Goranka Raca (1966), Vukašin Raković (1955), Mileva Karanović (1948) i Đuro Švonja (1947).
Šesnaest dana kasnije Anja Radonjić preminula je u bolnici od zadobijenih povreda. Četiri meseca nakon nesreće preminuo je i Vukašin Crnčević, čime je broj žrtava porastao na 16. Teodora Martinko, koja je teško povređena prilikom urušavanja, i dalje se leči u Kliničkom centru Vojvodine.
Uzroci tragedije odmah su počeli da se ispituju u Novom Sadu i u Beogradu. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo je postupak protiv 13 osoba. Protiv njih je podignuta optužnica zbog teškog ugrožavanja javne bezbednosti i nestručnog izvođenja građevinskih radova.
Među osumnjičenima su tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić, Jelena Tanasković, bivša vršilac dužnosti direktora Infrastrukture železnice Srbije, kao i Tomislav Momirović, tadašnji ministar trgovine, koji je ranije obavljao funkciju ministra građevinarstva.
Prema optužnici, osumnjičeni su omogućili otvaranje rekonstruisanog krila B stanice, iako radovi nisu bili završeni i objekat nije imao upotrebnu dozvolu.
Više javno tužilaštvo u Beogradu u posebnom postupku ispituje ulogu još tri osobe. Protiv njih se vodi istraga zbog sumnje na korupcijska krivična dela. Glavni tužilac Nenad Stefanović navodi da su propustili da izvrše stručnu kontrolu izvedenih radova, kojom bi pre tragedije bile otkrivene pukotine na nadstrešnici i promenjeni ugao konstrukcije. Nekoliko meseci kasnije tadašnji premijer Miloš Vučević podneo je ostavku, a zamenio ga je Đuro Macut.
Nakon tragedije ubrzo su počeli protesti. Studenti koji su organizovali blokade zahtevali su da se slučaj ispita i da odgovorni budu kažnjeni. Građanskoj neposlušnosti ubrzo su se pridružili univerzitetski i srednjoškolski profesori, maturanti, advokati i građani koji su ih podržavali.
Drugo polugodište školske 2024/25. godine postalo je praktično neizvodljivo. Na pet državnih univerziteta studenti su držali u blokadi oko 60 fakulteta, a protestima su se priključile i brojne srednje škole širom zemlje. Više puta došlo je do fizičkih sukoba između demonstranata, protivdemonstranata i njihovih pristalica. Njihov najvažniji zahtev bilo je raspisivanje izbora.
Reakcije iz inostranstva bile su prilično uzdržane. Evropska komisija pozvala je Srbiju da poštuje pravo građana na okupljanje i da policijska intervencija bude upotrebljena samo kao krajnje sredstvo i u razumno ograničenom obimu.
Tokom Dana žalosti program Panon Televizije, Panon Radija i Subotičkog mađarskog radija biće izmenjen.
