Danas je Badnji dan, poslednji dan pravoslavnog božićnog posta
Pravoslavni vernici su se okupili u šumi kako bi isekli takozvani praznični badnjak, odnosno granu hrasta. Njima ukrašavaju haube automobila i svoje domove. I u Subotici je popularan običaj sečenja badnjaka.
Proslava Božića počinje 6. januara ujutro, na poslednji dan pravoslavnog Božićnog posta, kada glava porodice izlazi u obližnju šumu da iseče granu hrasta, koja će biti postavljena u domu porodice koja slavi. Tako je svake godine i u Subotici, u šumi u naselju Makova sedmica. Mnogi su već u ranim jutarnjim satima izašli.
Milosav Simić:
„- Najlepši deo badnjaka, naravno, nosimo kući, a jedan deo zapalimo uveče.
- Kada se pali badnjak?
- Crkva i sveštenstvo pale hrast na Badnje veče, ali obično, prema starim porodičnim običajima, badnjak se treba doneti u kuću na Badnje veče, ili na dan Božića u ranim jutarnjim časovima, i ako su mnogi možda čuli za ove običaje, mi na Badnje veče palimo badnjak za zdravlje, sreću i ljubav.“
Milorad Mijić:
„- U dobrom društvu, uz dobru rakiju, starim običajima, uvek pronađemo onu koja nam najviše odgovara.
- Šta će biti sa ovim hrastovim granama?
- Nosimo ih kući svojoj porodici, a večeras ćemo spaliti ove grane i dočekati Božić.”
Martin Ivanović:
„- Zašto je važno očuvati i oživeti stare tradicije?
- Zato da i decu učimo tome, prenosimo im to, kako bi oni to preneli sledećoj generaciji, kao znak poštovanja pravoslavne veroispovesti, slaveći rođenje Isusa Hrista.“
U Subotici je takođe popularan običaj sečenja badnjaka u ranu zoru 6. januara.
Pri svitanju, posle 7 sati ujutro, stigli su badnjaci koji će biti osveštani, a od četiri najveće grane jedna će biti odnešena u Srpski kulturni centar, jedna u subotičku Gradsku kuću, a dve u pravoslavnu crkvu.
Tako je i bilo. Badnjake je osveštavao Gordan Uvalić na čistini u blizini šume u naselju Makova sedmica. Pravoslavni sveštenik je rekao da isečena grana hrasta simbolizuje drvo koje su pastiri poklonili malom Isusu, pomoću kojeg je Josif mogao da zapali vatru u hladnoj pećini gde je Hristos rođen. Isečena grana hrasta takođe simbolizuje Hristov krst. „Ova grana hrasta simbolizuje našu zajednicu, veru u sveti krst, veru u večnog Boga i veru u večnu ljubav, kao i našu želju da svi budemo zajedno, kao što se okupljamo na Badnje veče i svakog Božića, ne samo pravoslavni Srbi, već i svi narodi koji žive sa nama."
6. i 7. januara milioni pravoslavnih hrišćana širom sveta obeležavaju Božić. U Srbiji se Badnje veče slavi paljenjem mladog badnjaka, crkvenim liturgijama i porodičnim okupljanjima za vreme posta. U ponedeljak uveče vernici se međusobno pozdravljaju rečima „Hristos se rodi”, na šta odgovaraju sa „Vaistinu se rodi”, što znači – zaista se rodio.
