Danas je Đurđevdan
Danas je Đurđevdan, ili Dan Svetog Đorđa, praznik radosti. Ovaj praznik spada u važne praznike Srpske pravoslavne crkve. Na ovaj dan priseća se žrtve Svetog Đorđa koji je hrabro prihvatio hrišćanstvo i zbog toga stradao smrću martira. U mnogim zemljama poštuju ga kao sveca zaštitnika.
Po verovanju, to je dan kada se sreću zima i proleće. Ovo je dan ponovnog oživljavanja prirode i simboliše dolazak proleća. Običaj je da se na ovaj dan pletu venčići od đurđevka koji se bacaju u reku. Smatra se da venčić kao simbol donosi zdravlje ukućanima, bogatstvo zemlji, predstavlja zaštitu od štete, plodnost i ljubav.
Na prazničnoj liturgiji blagoslovene su pogače ispečene u znak poštovanja Svetog Đorđa i vino koje će biti posluženo na prazničnom ručku.
Sveti Đorđe je zaštitnik slabih, vitezova, pastira i konjanika i širom Evrope mnoge države ga poštuju kao sveca zaštitnika. U srpskoj narodnoj tradiciji za ovaj praznik vezuje se najviše običaja.
Grozdana Stanković iz Leskovca kaže: „Spremamo sve. Pasulj, kupus, kuvane paprike, riblju čorbu, pite i kolače.“
Živorad Savić iz Novog Sada kaže: „Što se tiče samog Đurđevdana, u poslednje vreme ljudi nastoje da ga slave u što manjem obimu. Nekada je to bilo mnogo drugačije i mnogo perspektivnije. Međutim, ovaj novi sistem života brzo se menja, pa se tradicionalne stvari pomalo zaboravljaju, a trebalo bi da im se posveti više pažnje. To je ono što nas drži zajedno. Svi znamo da je Vojvodina etnički veoma raznolika, i svako bi trebao da na neki način obeleži ovaj praznik malo više.“
Na ovaj dan pravoslavni vernici odlaze u crkvu, mole se, pale sveće, a mnogi na ovaj dan zakazuju krštenje, venčanje i drže svoju slavu.
Etnolog Jelena Milićević objašnjava: „U stočarskim krajevima bio je običaj posvećivati posebnu pažnju ovcama, njihovom mesu i mleku na današnji dan. Prema nekim starim narodnim običajima, postalo je tabu jesti meso, posebno janjeće do današnjeg dana, tako da se na Đurđevdan obavlja prva mužnja ovaca za tu godinu, kao i ritualna prva konzumacija janjećeg mesa te godine.“
Pravoslavni sveštenik Boško Savić kaže: „Sveti Georgije se slavi u celokupnom hrišćanskom svetu i naše vernici slave ovog sveca. To je druga najveća slava; slave ga takođe različita udruženja, najčešće vojna udruženja, kao i policija i žandarmerija. Gradovi poput Moskve takođe ga slave, a Sveti Georgije je zaštitni znak na grbu grada Moskve. On se slavi i u Engleskoj, gde je proslava Svetog Georgija na državnom nivou.“
Đurđevdan nije samo verski praznik, veći narodni praznik – označava istinski dolazak proleća. Na mnogim mestima još su živi stari običaji: domovi se ukrašavaju zelenim granama i cvećem, životinje se isteruju na ispašu i pesmom i muzikom se dočekuje novo godišnje doba.
