Deset godina službe seoskih poverenika u Vojvodini
Program je realizovan 1. novembra 2015. godine zajedničkim delovanjem Saveza vojvođanskih Mađara, kancelarije Udruženja građana CMH i subotičkog Karitasa, uz podršku Vlade Mađarske. Nadležni su desetogodišnji rad ocenili u Kelebiji, u Domu zajednice „Marton Aron“.
Jožef Bata deo je službe seoskih poverenika od samog početka. U Trešnjevcu brine o starijima, a taj posao u potpunosti smatra svojim pozivom: „Sve je više starijih ljudi, nažalost. Trenutno imam 37 korisnika, i muškaraca i žena. Različite su potrebe – negde treba pripremiti ogrev, negde im je potrebna samo vožnja.”
Kada je osnovan CMH, zaposleni su tada istakli da će prihvatiti svaki zadatak koji služi mađarskoj zajednici u Vojvodini – rekao je na konferenciji za medije Karolj Dudaš. Predsednik CMH dodao je da je jedan od takvih zadataka upravo služba seoskih poverenika, koja već deceniju funkcioniše:
„Već tada smo tačno znali koliko je važan ovaj zadatak koji ovi mladi ljudi obavljaju. Mislim da služba seoskih poverenika i njeni radnici zaista ulepšavaju život našim starim, često usamljenim sunarodnicima.“
U usluge službe seoskih poverenika spada više aktivnosti – kupovina namirnica, prevoz kod lekara, psihosocijalna podrška, sređivanje bašte – objasnio je Gabor Ric. Direktor subotičkog Karitasa izneo je i podatke koji potvrđuju opravdanost postojanja ove službe:
„Zaključno sa 30. septembrom, služba je imala 575 aktivnih korisnika i još 205 pasivnih. To znači da smo zapravo imali 780 korisnika, samo što 205 njih tog meseca nije zatražilo pomoć. Ali možda će je zatražiti u oktobru, pa će ponovo biti aktivni korisnici. Dugo je bilo 20 zaposlenih, a sada ih je 22 – koji su za deset godina na terenu proveli 361.810 sati. Za to vreme obavili su 166.817 poseta.“
Seoski poverenici su vrata između spoljnog sveta i usamljenosti – tako je važnost službe opisao dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara:
„Zahvaljujući službi seoskih poverenika, ovi stariji ljudi znaju da nisu sami, znaju da su važan deo zajednice, znaju da računamo na njih i da i oni mogu da računaju na seoske domaćine, koji će, ako treba, cepati drva, ako treba, kupiti lekove, pokositi travu ili obaviti druge poslove u njihovom domaćinstvu.“
Političar je takođe istakao da primanja seoskih poverenika nisu mnogo veća od minimalne zarade u Srbiji, što predstavlja problem koji žele brzo da reše.
