Dolaskom orla belorepana hranilište se na neko vreme umiri

Zadržava ptice u regionu i time ih štiti, privučene vrste obogaćuju biodiverzitet područja, obezbeđuje se prostor za rehabilitaciju povređenih ptica, a stručnjacima se pruža i mogućnost za naučna istraživanja.

Obični mišari, svrake, gavrani – velika je gužva na hranilištu za grabljivice. Zbog hladnoće hrana se brzo troši. Srećom, snabdevanja ima dovoljno. O tome brinu zaposleni u Javnom preduzeću „Palić–Ludaš“. Dva puta nedeljno donose na teren 300–400 kilograma svinjskog mesa iz velike farme. Uginule životinje pregleda veterinar pre nego što se iznesu pred grabljivice. Uginule životinje bi inače bile spaljene, ali se na ovaj način služi zaštiti prirode.

Ishrana grabljivica korisna je iz više aspekata. U Srbiji su ove životinje i dalje često žrtve trovanja, a nije retko ni da stradaju od strujnog udara na električnim vodovima.

Levente Sekereš, čuvar prirode, Javno preduzeće „Palić–Ludaš“: „Šakali i lisice se i dalje često truju, pa tako postaju žrtve sekundarnog trovanja. Time što ovde, na licu mesta, obezbeđujemo hranu pticama, one ne moraju da odlaze u druge krajeve u potrazi za hranom, gde bi mogle naići na otrovane leševe ili postati žrtve drugih opasnosti, već ostaju na ovom području i bezbedno se hrane. To je naš primarni cilj. Pored toga, ptice koje lutaju i tragaju za hranom ovde je nalaze, čime se povećava biodiverzitet područja. Moguće je i da ostanu tokom sezone gnežđenja i počnu da se razmnožavaju. Pre pokretanja hranilišta na ovom području nije bilo gnežđenja orla belorepana. Otkako hranilište radi, to se dešava više puta, a prisutni su i orlovi krstaši.“

Kada stigne orao belorepan, hranilište se na neko vreme utiša, jer se čak i druge grabljivice povlače pred ovom impozantnom pticom.

Hranilište ima važnu ulogu i u rehabilitaciji povređenih ptica. Postoji mišar koji je nakon oporavka ovde pušten na slobodu i koji i devet godina kasnije i dalje posećuje hranilište. Ranije je uspešno sprovedena i priprema jednog orla krstaša za povratak u prirodu. Bio je smešten u kavez na terenu, a kada je grabljivica bila spremna, puštena je. Tokom nekoliko meseci obišla je Rumuniju i Mađarsku. Nažalost, u blizini Ašothaloma u Mađarskoj stradao je od strujnog udara.

Nedavno je na ovom području započeta rehabilitacija jednog orla belorepana. Ptica je izgubila oko trećine grudne muskulature neophodne za let.

„Toliki je bio strah od ljudske blizine da pticu nije bilo moguće držati u kavezu. Stalno je lomila perje i povređivala se. Zato je bilo neophodno da se pusti ovde, na slobodu. U ovom slučaju to je bila jedina opcija. Ptica je puštena i orao belorepan sada svakodnevno dolazi ovde da se hrani. Boravi napolju, potpuno prirodno. Ovde od drugih ptica uči različite oblike ponašanja i u međuvremenu jača. Kada smo ga pustili, mogao je da leti svega 3–4 metra, uglavnom je hodao. Ovih dana već je preleteo nekoliko stotina metara.“

Hranjenje traje neprekidno od oktobra do kraja zime, otprilike do marta. Ovo područje stručnjacima pruža i mogućnost posmatranja i monitoringa ptica.