Dve stotina godina Županijske palate u Zrenjaninu
Dostojno obeležavanje jubileja odloženo je zbog epidemije. Za ovu priliku pripremljena je, a očekuje se da će ove godine dospeti u štampu monografija sa čijim urednikom smo obišli najupečatljiviju zgradu grada na Begeju.
Zrenjaninska tvrđava je srušena na početku 18. veka i na njenim osnovama, od preostalog kamena, 1784. godine izgrađena je prva Županijska palata. Zgrada je trajala kratko: 1807. godine pretvorena je u zgarište. Na njenom mestu bilo je potrebno izgraditi novu.
„Županijska palata izgrađena je 1820. godine po nacrtu budimpeštanskog građevnskog inžinjera Jožefa Fišera, ali je nakon pet-šest decenija već postala tesna za sve više narastajuću administraciju Torontalske županije. Doneta je odluka o proširenju na osnovu planova Đule Partoša i Edena Lehnera, u stilu neobaroka." Kaže Miodrag Grubački, lokalni istoričar Zrenjanina.
Zahvaljujući građevinarima koji su delovali u Budimpešti i Beču, postala je najlepša zgrada u tadašnjoj južnoj Mađarskoj, računajući i Temišvar, kaže istoričar.
„Zgrada je imala sopstvenu vodovodnu mrežu, grejni sistem i električnu stanicu u vreme kada to nije imalo ni jedno gradsko domaćinstvo. Grad je tek deset godina dobio struju."
Na krovu je postavljen Žolnai crep, glavno stepenište ukrašavaju vitraži češkog staklorezca Edvarda Kratzmana (Mudrost, Pravda, Moć). Sat napravljen u Zemunskoj radionici Pantelić i danas funkcioniše. Barokna sala je izuzetne lepote, a iznad njenog ulaza sačuvan je još originalni grb Torontalske županije. Balkon je izmenjen 1952. godine zbog Titove posete.
„Kako bi masa što bolje videla Tita, a da on može više da iskorači, urađena je jedna građevinska intervencija na zgradi i balkon je dobio ovalni ispust koji je zadržan do danas."
U zgradi 135 kancelarija povezuju hodnici poput lavirinta. Na prvom spratu su nekada bile kancelarije župana i njegovog zamenik i privatne prostorije. Odatle je vodio široki ulaz za kočije.
