Festival kobasice u Belom Blatu

U subotu je pet ekipa prikazalo prisutnima trikove tradicionalnog svinjokolja, a u nedelju je održano takmičenje u punjenju kobasica. Većina posetilaca je došlo iz Zrenjanina i okolnih naselja, ali su gosti došli i iz drugih krajeva Vojvodine i drugih delova Srbije, pa čak i iz inostranstva.

Jedan jedini put vodi do Belog Blata, mesta koje je okruženo vodom i koje ima sedam stotina stanovnika. Mnogo ljudi je tokom vikenda došlo na najveću manifestaciju ovog banatskog sela, koje pamti i mnogo bolja vremena.

Milan Nedeljkov, organizator: „Slovaci, Mađari, Bugari, Srbi i predstavnici drugih naroda koji su ovde došli doprineli su tome da pokažemo da je održivost moguća, bez obzira na naše „takozvane” razlike. Mi o razlikama ne razgovaramo. Govorimo o nijansiranim ljudskim sličnostima koje nas povezuju. Čuvamo naše običaje, tradiciju i jezik, što je garancijaza za naš opstanak. Ovo je samo jedan deo od onih desetak manifestacija u Belom Blatu, koje za cilj imaju spasavanje ove zajednice od ekonomskog propadanja.”

Festival kobasica u Belom Blatu otvorio je Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanina.

„Deseta, jubilarna manifestacija izašla je iz okvira ove male sredine i postala je regionalna manifestacija, što je važno ne samo za Belo Blato, već i za Grad Zrenjanin. Želeo bih da se zahvalim organizatorima, ljudima iz Belog Blata, koji su osetili značaj ove manifestacije i koji su sa velikim entuzijazmom promovisali ne samo ovu manifestaciju, već i sve ono što Belo Blato može da ponudi.”

Zbog krize u stočarstvu i promene običaja, organizuje se sve manje svinjokolja. Ovakve manifestacije, koje prikazuju običaje, važni su i zbog toga da bi mladi ljudi mogli da upoznaju tradiciju svinjokolja, njihovu ulogu u jačanju zajednice i alate koji su se koristili u svinjokolju - smatraju organizatori.

Zoltan Budai, Mužlja: „Svinjokolji će i dalje postojati, samo mladi to više ne rade, njih svinjokolji više ne zanimaju. Dokle god možemo, mi radimo na ovaj tradicionalan način, predstavljamo kako se nekada u Belom Blatu održavao svinjokolj. U to vreme nisu svi imali čizme, odgovarajuću obuću, nosili su ono što su imali na nogama. Šurili smo sa slamom. Ko je mogao šurio je sa vodom, a ko nije šurio je sa slamom.”

Mesto Homorodsentmarton u Županiji Hargita je sestrinsko naselje Belog Blata. Njihova delegacija od devet članova pokazala je kako se kod njih odvija svinjokolj. U porodicama iz Transilvaije tradicija domaćeg uzgoja svinja i tradicija svinjokolja opstala je sve do danas. Imali smo prilike da vidimo aparat za šurenje na drva i da saznamo šta se sve pravi od tovljenika.

Tinde Homorodi, seoski beležnik, Homorodsentmarton, Rumunija: „Mi u našem selu imamo jedno podzemno blago, a to je „vodena so“. Kod nas je osnova kobasice beli luk, a ne crvena paprika. Beli luk se oljušti i prelomi prethodnog dana, pa se sa tom „vodenom solju” napuni jedna tegla. To je osnova sa kojom se kasnije začini kobasica. Odvojeno pravimo krvavicu. U nju idu pirinač i druge iznutrice. Kuvamo krvavo meso, od toga pravimo krvavicu.”

Drugog dana ove manifestacije, sedamdeset ekipa se takmičilo u punjenju kobasica. Sveža kobasica mogla je i da se kupi, ali je u ponudi bio i veliki izbor drugih svinjskih delicija i raznih drugih domaćih proizvoda.