Festival krompira i Dan sela u Bačkim Vinogradima
Ove godine u kotlićima 38 ekipa spremao se paprikaš od petla sa mladim krompirom.
Eržebet Lakatoš: „Krompir dobijamo besplatno, petla donosimo mi, i od toga pravimo paprikaš. Volimo što smo ovde, nas je 15-16, penzioneri smo i zajedno kuvamo.”
Dok se paprikaš od petla krčkao, prisutni su mogli da uživaju u bogatom kulturno-umetničkom programu. Pored lokalnih folklornih grupa, gosti su došli i iz okolnih sela, kao i iz Mađarske.
Organizator manifestacije i ove godine bila je nevladina organizacija Udruženje „Zrnca peska”.
„Smatramo da je važno jer su naši proizvođači pre nekoliko godina prešli na uzgoj krompira. Bitno je da ovaj događaj bude vezan za nešto što je važno i za selo. Prošle godine smo Dan sela i Festival krompira proslavili zajedno. Smatrali smo da na taj način možemo organizovati kvalitetniji događaj i da možemo privući veći deo sela da dođe” - istakla je Anastazija Kokai, organizatorka.
Dan sela u Bačkim Vinogradima uvek se organizuje oko određene teme. Već nekoliko godina glavni akcenat je na krompiru.
„Krompir se nametnuo kao proizvod koji se relativno lako i brzo uzgaja. Period vegetacije mu traje tri meseca, i ako je čovek vešt, može istu površinu zasaditi i dva puta. U ovom trenutku krompir je spas za poljoprivrednike u Bačkim Vinogradima, jer ga uspešno gaje” - izjavio je predsednik Mesne zajednice, Robert Katona.
Meštani Bačkih Vinograda, koji su ranije uzgajali jabuke, suočili su se sa brojnim izazovima u voćarstvu. Morali su da promene pristup, što su veoma hrabro i učinili, istakao je Danijel Đivanović, predsednik Skupštine grada Subotice.
„Meštani Bačkih Vinograda su rekli da će poseći jabuke i na to mesto zasaditi krompir. To je ogroman korak i velika odgovornost, jer za jabuku treba mnogo vremena da počne da rađa, ali ipak mislim da su na vreme doneli dobru odluku. Jer selo živi, zajednica cveta, i veoma sam ponosan na njih što su uspeli da naprave tako hrabar potez.”
Tokom celodnevne manifestacije deca su mogla da učestvuju u različitim radionicama, dok su odrasli kupovinom različitih jela imali priliku da doprinesu obnovi lokalnog doma kulture.
