Gužva, ogromna potražnja, velika ponuda, buka
Ovaj događaj ima jedinstvenu atmosferu: u vazduhu se meša miris pečene kobasice sa mirisom mašinskog ulja, a mađarski i srpski jezik zajedno stvaraju posebnu celinu.
Bačkotopolski vašar je pravo mesto susreta, gde ljudi ne dolaze samo da bi kupovali i prodavali, već i da bi se susreli sa starim poznanicima, družili se, razgovarali o aktuelnim događajima, prepričavali šta im se desilo u poslednje vreme, ko kakve brige, probleme ili radosti ima u životu.
Za posetioce koji dolaze prvi put, vašar na prvi pogled može delovati gotovo nadrealno. Zatvorene ulice ispunjava masa ljudi, a u buci se mešaju lavež pasa, dečji plač i povici prodavaca. Stočna pijaca, poljoprivredni alati, kućni predmeti, odeća, rukotvorine i prehrambeni proizvodi – sve je deo vašara, gde iskusno oko može pronaći gotovo sve, ukoliko zna gde da traži.
Atila Vekonj, Bajša: „Mi uvek dolazimo na vašar jer nam se jako sviđa. Volimo da pretražujemo ponudu. Kupujemo delove za traktore, to nam je uvek potrebno. Obožavamo da budemo među ljudima. Ja volim da razgovaram, i to je to.”
Vašar je tokom godina prošao kroz brojne promene. Nekada je stočna pijaca bila mnogo zastupljenija, dok danas glavnu ulogu imaju odeća, raznovrsna roba, rezervni delovi i tezge sa svaštarijom.
Izabela Čanji, Pačir:
„– Šta obično kupujete? Koja vam je bila najbolja kupovina do sada, čime ste bili najzadovoljniji?
– Radijsko pojačalo za 40–50 evra, koje radi besprekorno.
– Kako doživljavate današnji vašar i zašto volite da dolazite?
– Pre svega kao vid opuštanja. Uvek se sretne neko poznat. A ovde se mnogo toga može kupiti znatno jeftinije nego u prodavnicama.”
Istorija bačkotopolskog vašara usko je povezana sa istorijom samog grada. Bačka Topola je još u 18. i 19. veku imala važnu ulogu kao trgovačko-mesno središte, pa se samim tim i vašar prirodno razvio, jer su seljačka domaćinstva iz okolnih sela imala potrebu za sigurnim mestom gde su mogla da prodaju svoje proizvode i stoku, ali i da nabave ono što sama nisu mogla da proizvedu. I danas vašar ima značajnu ulogu u životu prodavaca – ima onih koji već decenijama dolaze na svako izdanje i okušavaju sreću.
Ištvan Galamboš, prodavac, Mihajlovo:
„– Pravim drvene igračke za decu i ovde prodajem već više od 15 godina. Izrađujem ih od drveta i imam mnogo različitih vrsta. Ovaj februarski vašar je prvi ove godine na koji sam došao, pa čekamo kupce i videćemo kako će biti dalje.
– Kako doživljavate ovdašnju atmosferu? Kakva je potražnja?
– Nikad se ne zna kako će dan proći. Mora se redovno dolaziti i možda će biti bolje, zato uvek čekamo posetioce.”
Ranije je vašar imao sasvim drugačiju ulogu: sklapali su se poslovi, ugovarali brakovi, ljudi su tražili i nalazili posao, a često su se upravo ovde najbrže širile političke i društvene vesti. Ono što je ostalo sve do danas jeste neposredan, lični kontakt, koji se ni u prodavnici ni putem interneta ne može doživeti na isti način.
