Izlazak na led na jezeru – izazovno jeste, ali i opasno
Ipak, led nije tako bezbedan kao što se na prvi pogled to čini i dovoljan je jedan neoprezan korak da se završi ledenim kupanjem.
Pod uticajem hladnih dana na mnogim mestima površina jezera je zamrznuta i formirana je ledena ploča koja mnoge privlači da stanu klizaljkama na led. Ipak, važno je znati da je uvek rizično izaći na led na vodama u prirodi. Nepisano je pravilo da je potrebno najmanje između pet i sedam mraznih dana da bi se formirao led na koji se može stati i čija debljina prelazi 12 centimetara kako bi bilo sigurno da će izdržati našu težinu. Mada se na Paliću to još nije dogodilo, na Krvavom jezeru bilo je nekoliko hrabrih koji su isprobali led.
Bojan Kmezić: „Prvo sam prošetao par koraka. Iskusio sam da led ne puca, dakle da može da se hoda. Sa tim saznanjem, poneo sam klizaljke. Želeo sam da isprobam klizanje. Prvi put sam to probao ovde, posle dvadeset i nešto godina.“
Ipak, treba naglasiti, da je ovo izuzetno opasno. Poslednjih dana mnogi su se divili zamrznutim jezerima i osetili potrebu i da stanu na led, ali je važno znati da im tu bezbednost nikada nije garantovana. Ukoliko nema zvaničnog obaveštenja, ili nije označeno klizalište, onda klizanje može biti rizično.
Kada se jezera zamrznu, veoma je važno da razumemo da led nije svugde podjednake debljine. Može se lako dogoditi da se pored obale čini debelim i čvrstim, ali ako krenemo dublje u jezero, nailazimo mesta gde je led mnogo tanji, i gde lako može da pukne ispod naših nogu. U tom slučaju najveći problem je što organizam dospeva u stanje šoka i imamo veoma malo vremena za reagovanje.
Ukoliko pukne led ispod nas, događaji se odvijaju veoma brzo. Za nekoliko desetina sekundi hladnoća počinje da umrtvljuje mišiće i nerve. Vrlo brzo utrnu ruke i prsti, stisak popušta, zato je teško držati se za ivice leda ili održati telo na površini. Ukoliko osoba ne izađe brzo iz vode, organizam počinje da se hladi što može biti kobno nakon nekoliko minuta.
Dr Čaba Kiš, lekar opšte prakse: „Čovekov organizam doživljava psihofizički stres. Medicinski to se zove šok. Psihofizički stres se očituje u psihičkim simptomima, pojavljuje se panika i hiperventilacija, dakle ubrzano disanje, ali isto tako to je posledica šoka, medicinskog i fizičkog. Hiperventiliranje, ubrzano disanje pre ili kasnije vodi do umora i opada čovekova telesna temperatura i to pre ili kasnije na žalost vodi do zastoja srca i disanja.“
Kada se problem već dogodio, i nađemo se u ledenoj vodi, u prvim trenucima je najvažnije da ne dozvolimo da panika ovlada nama, čak i onda kada je situacija teška.
Žolt Sendi, spasilac na vodi: „Ono što je važno jeste da pokušamo da izađemo iz vode u pravcu obale, i to tako da ili lomimo led dok još nije tako tvrd da bi mogli da izađemo, i to na način da izvučemo jednu ruku, onda drugu, i isto tako i suprotnu nogu i ležeći pokušamo da se izvučemo do obale. Ono što je važno je da pokušamo što brže da se zagrejemo – jer je hipotermija važna činjenica koja može da utiče na nas – i pokušajmo da budemo što mirniji.“
Stručnjak dalje kaže da ukoliko smo slučajno svedoci da je neko upao u led, nikako ne treba bezglavo potrčati ka njemu, jer se lako može dogoditi da i spasilac upadne u vodu. Treba mu prići potrbuške, klizeći po ledu i ukoliko je moguće pružiti mu štap, sajlu, kanap ili bilo šta što bi nevoljnik mogao da uhvati. Ukoliko to nije izvdoljivo, odmah treba pozvati pomoć.
