Kada nestaje potreba za nikotinom?

Dim cigarete ne narušava samo zdravlje pušača. Oni koji su u njihovom okruženju takođe su izloženi pasivnom pušenju i štenom uticaju nikotina.

„Posebno zimi je problem, kada u zatvorenom prostoru mnogo ljudi puši. Ne znam zbog čega, ali sada puši jako mnogo ljudi, gotovo svaki drugi čovek je pušač. To može da bude jako neprijatno, bilo je već problema zbog toga. Vratiš se kući, iz odeće, iz kose, iz svega se samo širi dim. Mnogo smeta i mojim očima, jer imam plave oči koji su osetljivije" kaže Hunor Balog.

Zavisnost od nikotina nije lako pobediti, ali je to moguće i oni koji su se odvikli od pušenja to smatraju jednom od najboljih životnih odluka.

„Bilo je jako teško, ali to je vrsta zavinosti, od koje se može odreći, to je bolest. Danas, nakon deset godina, ovo je druga mladost, imam novca u džepu, novi auto, novi stan. Jednostavno, čovek ima više novca, o zdravlju da i ne govorim. Veći mi je kapacitet pluća, vozim bicikl, mnogo šetam" kaže Zoran Mirjanić.

U novosadskom Domu zdravlja od 1984. godine postoji savetovalište za pomoć u odvikavanju od pušenja. U okviru petodnevnog programa obrađuju različite situacije u kojima se javlja  želja da pripale cigaretu i načine kako da to spreče.

„Medicinski je potvrđeno da se nakon pet dana receptori, za koje se vezuje nikotin, vraćaju u stanje mirovanja, nakon čega oni sami na neki način mogu da reše potrebu za nikotinom" kaže Vesna Imbronjev, koordinator centra za prevenciju pri novosadskom Domu zdravlja.

Stručnjak dodaje da su pušači u većem riziku i od korona virusa. Osim toga, prilikom izbacivanja dima u okolinu može dospeti i više kapljica iz organizma. Zbog pušenja, nikotinski zavisnisci češće uklanjaju masku sa lica, te češće dodiruju lice i usta.