Kako učiniti društvene mreže bezbednijim za mlade?

U međuvremenu je i Evropski parlament velikom većinom odobrio predlog kojim se poziva na uvođenje slične zabrane. Proverili smo kakva je situacija u Srbiji i kako korišćenje društvenih mreža može da utiče na decu.

U sredu ujutru više miliona australijske dece izgubilo je pristup svojim nalozima na društvenim mrežama, budući da im je od sada zabranjeno prisustvo na TikToku, YouTube-u, Instagramu, Threads-u, Facebooku, Snapchatu, Redditu, Kicku, Twitchu i X-u. Platforme koje ne budu poštovale zabranu za mlađe od 16 godina mogu biti kažnjene novčanom kaznom i do 49,5 miliona australijskih dolara, odnosno 28,5 miliona evra. Prema navodima australijske vlade, zabrana je potrebna zato što društvene mreže podstiču mlade da previše vremena provode pred ekranima, dok se istovremeno susreću sa sadržajima koji imaju očigledno loš uticaj na njih.

Prema jednoj studiji iz 2025. godine, oko 96 odsto dece uzrasta od 10 do 15 godina koristi društvene mreže, a sedmoro od njih desetoro već se susrelo sa štetnim sadržajima, uključujući nasilne, mizogine, kao i materijale koji promovišu poremećaje u ishrani ili samoubistvo.

U praksi, ova regulativa znači da deca ne mogu da otvore nove naloge, dok će postojeći profili biti deaktivirani. Platforme će koristiti i automatizovani softver za analizu ponašanja kako bi utvrdile da li je korisnik zaista napunio 16 godina. Takođe će platforme morati da podnose mesečne izveštaje o broju uklonjenih naloga.

Prema podacima Mete, oko 450 hiljada naloga na Instagramu i Facebooku potpada pod ovu meru, dok TikTok procenjuje da u Australiji ima manje od 200 hiljada maloletnih korisnika.

Pored liste zabranjenih sajtova postoji i lista platformi koje za sada nisu obuhvaćene zabranom, među kojima su Discord, Google Classroom, Messenger, Roblox, WhatsApp i YouTube Kids.

U Srbiji trenutno ne postoje zakoni koji direktno regulišu korišćenje društvenih mreža. Ipak, kako bi deca bezbednije i kontrolisanije koristila ove platforme, roditeljima je na raspolaganju više alata i podešavanja.

Iako u Srbiji još uvek ne postoji zakon koji reguliše pristup društvenim mrežama, određeni propisi se, makar posredno, dotiču zaštite maloletnika.

A zašto je nadzor aktivnosti mladih na društvenim mrežama važan? Osim zaštite od štetnih i opasnih sadržaja, tu su i zaštita ličnih podataka i smanjenje digitalnog otiska, ali i uticaj na samopouzdanje i razvoj ličnosti mladih.

Australija nije jedina zemlja koja je uvela ovakve mere: malezijska vlada planira zabranu za mlađe od 16 godina od 2026. godine, dok Evropska komisija, Francuska, Danska, Grčka, Rumunija i Novi Zeland razmatraju određivanje minimalne starosne granice. Cilj je svuda isti: učiniti društvene mreže bezbednijim za mlade i bolje kontrolisati ko ima pristup tim platformama.