Kakva će biti naredna godina za poljoprivrednike?
Ova, 2025. godina donela je velike izazove za poljoprivredu. Dugotrajna suša i sve učestalije ekstremne vremenske prilike imali su velikog uticaja na prinose, posebno i na odvijanje setve. S tim u vezi pitali smo proizvođače kako im je uspela ovogodišnja setva, odnosno sa kakvim planovima ulaze u narednu godinu.
Ekstremni vremenski uslovi od onih koji se bave poljoprivredom zahtevaju stalno prilagođavanje i pravljenje planova. Ove godine je uzgoj kukuruza pretrpeo veliku štetu zbog dugotrajne suše, dok su se pšenica i ječam pokazale kao kulture koje mogu da donesu korist proizvođačima. Kao posledica toga, očekivano je da se sve više njih okreće ka ovim kulturama, u nadi za predvidljivijim i sigurnijim prinosom.
Ištvan Horvat Katai: „Ove godine jesenja setva je donela veći prinos u odnosu na ostale jer je ove godine bila suša. Zato su se gazde i okrenule ka ovim kulturama. Kako je zemlja bila suvlja i obrada je bila teža i skuplja.“
Zelene se polja, trenutno jesenje kulture diktiraju izgled oranica. U slučaju jesenje setve uljane repice, mnogi proizvođači i dalje iščekuju, s obzirom da i dalje nema dovoljno vlage u zemljištu, ali na pojedinim parcelama već je krenula da niče. Ratari se nadaju da će tokom zime mrazevi biti blagi, a da će tokom proleća dovoljno padavina potpomoći razvoj biljaka. U ataru se pre svega sada mogu videti pšenica i ječam.
Situacija na tržištu ipak je nepovoljna: potisnute otkupne cene pokazuju dalji pad, cena pšenice je pala na 20 dinara i 20 para. Proizvođači smatraju da ko je do sada čekao, taj će verovatno nastaviti da čeka, dok su drugi, ukoliko im je hitno potreban novčani izvor, posebno sada kada je pred njima period najvećih ulaganja, i prinuđeni su da po ovoj ceni prodaju svoj rod.
Ervin Kobrehel: „Dobra osobina poljoprivrednika je da su oni uvek optimisti, tako optimistično gledaju na narednu godinu. Mislim da ne samo u Vojvodini, već i u okolini, ako pogledamo, vidimo da postoje problemi u poljoprivredi. I drugi proizvođači su u teškom položaju. Poljoprivrednicima zaista, ono što im ulazi u domaćinstvo kao korisno je državna subvencija za setvenu robu, povrat akciza na naftu i subvencije po obradivom zemljištu. Sve ostalo moraju da upumpaju nazad u proizvodnju. To je, na žalost, godinama tako. Nadamo se da će jednom biti bolje.“
Cene inputa u poljoprivredi su i dalje izuzetno visoke, što predstavlja veliki teret za proizvođače u osnovi za narednu godinu. Na osnovu iskustva iz prethodnih godina više njih je odustalo od setve kukuruza, jer bez zalivanja na mnogim teritorijama ne može da donese dobar prinos. A, opet, mogućnosti zalivanja ne postoje na brojnim parcelama, dok se pokazalo da korišćenje vode iz bunara ide na štetu pijaće vode, zato se to ne može smatrati dugoročno održivim rešenjem.
