Ko treba da ih popravi, obnovi?

Subotica i njena okolina su izuzetno bogati sa mnogim arhitektonskim remek-delima. Pored monumentalne Gradske kuće i Sinagoge, u gradu  se mogu otkriti mnoga arhitektonska remek-dela. Prema mišljenju stručnjaka, dobra je vest da se sve više pojedinaca i kompanija odlučuje na popravku starih zgrada umesto za kupovinu stanova ili izgradnju novih kuća. Uprkos tome, u gradu i dalje ima mnogo kuća sa kojih opada malter.

Naša ekipa je pokušala da sazna ko je odgovoran za održavanje ovih objekata i šta sve podrazumeva oživljavanje jedne kuće stare više od sto godina.

Kuća Kirhenmajer u Čantaviru ponovo sija u svom starom sjaju. Porodična kuća, izgrađena početkom 1930-ih godina, osmišljena je na osnovu planova vlasnika lokalne ciglane Jakaba Kariusa. Sama kuća je bila u vlasništvu Đule Kirhenmajera, za čije ime se vezuju prvi električni mlinovi u tom okruženju. Kako se kaže, dobro osmišljena zgrada ima dušu, pa tako i kuća Kirhenmajer. Međutim, oko sto godina samoće je učinilo svoje.

Njeni zapušteni zidovi, prozori i dekorativni elementi vapili su, prema mišljenju meštana za to da ih neko oživi. Kada bi ova kuća mogla da govori, sada bi sigurno bila zahvalna Tihomiru Turzaiju, koji je odlučio da upravo u ovo zdanje preseli svoju firmu koja se bavi programiranjem.

„Pronašli smo ovu zgradu sasvim slučajno,. Moj tata se setio prilikom jednog porodičnog odlaska na sladoled da je ova zgrada na prodaju, a mi smo tražili novo mesto za našu firmu, jer smo dostigli nivo da moramo da se preselimo iz stana koji smo do tada iznajmljivali, a ova kuća se nalazi na jako dobroj lokaciji, to je jedna veoma lepa zgrada, koja je zapravo jedva čekala da je renoviramo.”

Po kući, odnosno sada kompaniji za programiranje, našu ekipu je sprovela Tihomirova supruga, Emeše, pošto je ona, kao građevinski inženjer, zapravo dizajnirala sve planove za obnovu i svaki mali detalj na zgradi. Ona je naglasila da je san mnogih arhitekata da na ovaj način mogu da rade na jednoj staroj, ali veoma lepoj zgradi. Pokušali su to da urade tako da kuća ne izgubi svoj stil.

„Trudili smo se da maksimalno ispoštujemo prvobitni izgled ovog objekta, da mu vratimo prvobitni sjaj i to je zapravo diktiralo pravac i stil celokupne obnove. Uspeli smo da sačuvamo unutrašnja vrata, uspeli smo da sačuvamo unutrašnje špalete na prozorima, one su samo renovirane. Nažalost, prozori su bili veoma dotrajali, njih smo morali u potpunosti da zamenimo, ali sve novo smo napravili po originalnom modelu. Isto tako i ukrase na fasadi, dakle kako bismo izolovali zgradu morali smo da ih skinemo, ali sve smo vratili, pa čak i nešti više od toga, jer su dve zadnje fasade iz nekog razloga ostale gole. Mi smo bili ti koji su doterali fasadu. Ograda je bila ta na kojoj smo malo više radili, ali ona je takođe inspirisana originalnom ogradom.”

Često pominjemo da je Subotica grad secesije. Ipak, treba naglasiti da u gradu ne postoje samo objekti građeni u stilu secesije. Izgled samog grada i njegove okoline definišu i mnoge druge građevine građene u raznim drugim stiloma, od klasicizma, preko historicizma pa sve do modernizma - rekla je ekipi emisije „Javni poslovi” istoričarka umetnosti Tamara Kucor.

„Prelepe i elegantne fasade koje možemo sresti u centru Subotice, pune su raznih fasadnih dekoracija, uglavnom su od maltera, gipsa ili keramike, alit u su i elementi od kovanog gvožđa a oni se lako mogu rekonstruisati, ako imate volje i odgovarajuća finansijska sredstva. Možemo međutim videti i dosta fasada sa pukotinama ili bez maltera, ili su, na primer, na tom objektu prozori u veoma lošem stanju.”

Shvatanje vrednosti se pokazuje na način da neko ko ima odgovarajuća finansijska sredstva odluči da obnovi staru zgradu umesto da gradi novu. Ako govorimo o objektima koji se nalaze u privatnom vlasništvu, renoviranje plaća vlasnik, ali ako se objekat nalazi u najužem centru grada ili je zaštićen, onda Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture određuje uslove za obnovu.

„Počevši od toga kako da pristupimo čitavom poslu, ako ima ukrasa, šta se sa njima može uraditi, šta se treba uraditi, gde ih čuvati, pod kojim uslovima, kako da se renoviraju, ako se radi o običnom farbanju, onda nakon što je mi odobrimo, moraju da traže i malu dozvolu. Pomažemo im da izaberu odgovarajuću boju, jer mnogi misle da znaju šta žele, ali u okviru toga ima puno prostora za manevar. Mi obično ne radimo tako da to po svaku cenu bude drugačije od onoga što investitor želi, ali hoćemo donesemo izbalansiranu odluku, tako da se zgrada uklopi u okruženje i da ima ima neku poveznicu sa onim što je ta zgrada nekada značila“ - rekao je Balaž Sič, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

2016. godine donet je zakon koji se odnosi na održavanje zgrada i stanova. Na primer, tamo gde u jednoj zgradi ima više stanova, mora se definisati odbor stambene zajednice, izabrati jednog zajedničkog predstavnika, koji može biti neko od stanara ili profesionalni upravnik. Nakon toga oni treba da utvrde troškove tekućeg održavanja i troškove investicionog održavanja. Za te troškove svi stanari moraju finansijski doprineti u skladu sa veličinom njihovog stambenog prostora, tako da se novac mora uplatiti u zajednički fond.

Prema rečima nadležnih, ako vlasnici nisu u mogućnosti da potpuno renoviraju objekte, svakako vredi obratiti posebnu pažnju na to da kuće budu u takvom stanju da se spreči nastanak štete drugim licima.