Koliko nam vredi novac?
Kao posledica rusko-ukrajinskog rata i dvogodišnje pandemije poslednjih nedelja i meseci poskupeo je gotovo svaki proizvod. Subotičani koje smo pitali za mišljenje kažu da će inflacija trajati duže vremena.
Magdalena Bojović kaže: „Mi, stariji, još trpimo. Nemamo velike potrebe za hranom i nekako izračunamo, ali tamo gde ima dece, verujem da je jako teško.“
Peter Platup kaže: „Rašće cene, a zarade neće pratiti inflaciju.
- Šta će to u budućnosti značiti za porodice, pa i Vama lično?
- Nažalost, probleme.“
Tokom trajanja pandemije pokušali su da štampanjem velike količine novca privredu i životni standard održe na prihvatljivom nivou, i to sada uzvraća udarac i na svakoj tački zemlje osećaju se posledice – naglašava Laslo Karai, ekonomista.
„Nažalost, istina je da je u više država visina inflacije naglo skočila, centralne banke to pokušavaju na neki način da obuzdaju sa podizanjem osnovne kamate, što u osnovi znači da bi trebalo povuči novac, onu količinu novca koja je u opticaju u privredi. Na taj način nekako pokušati da se zaustavi inflacija. Dakle, neka vrsta leka za inflaciju je da se smanji ogromna količina novca.“
Prema mišljenju ekonomiste Saše Ranđelovića Srbija se u trgovinskoj i investicionoj oblasti usko povezuje sa zemljama članicama Evropske unije, jer od inostranih ulaganja dve trećine dolaze odatle, a takođe dve trećine izvoza odlazi na evropsko tržište.
„Ukoliko u ovim državama naglo dođe do eskalacije ekonomske krize, ili do drastičnog usporavanja ili ukoliko dođe do recesije, to će imali negativnog uticaja jednim delom na priliv investicija, što je očekivano i zbog rasta kamatne stope, a s druge strane može da dovede do smanjenja izvoza srpske privrede.“
Stručnjak dodaje da su pojedine države najavile budžetske subvencije ili ih sprovode kako bi zatštitili preduzeća i građane, što vodi ka budžetskom deficitu, to može voditi ka povećanju dažbina i imati negativne posledice na prosečnu finansijsku situaciju.
