Komemoracija nevinim žrtvama iz 1944/45.

Ovaj dan nije samo vreme lične žalosti, već i zajedničkog istorijskog bola, naglasio je Daniel Đivanović, predsednik Skupštine grada Subotice.

Pored rukovodstvom Tita, na strani sovjetskih trupa, i partizani su oktobra 1944. godine ušli u Bačku i tada je usledila užasna odmazda kao odgovor na „Hladne dane“ u Novom Sadu 1942. godine, kada su mađarske vojne snage sprovele raciju na priključenim teritorijama južne Bačke.

Maria Lađak: „Ovde leži ujak mog oca, i dok budem mogla da dolazim uprkos godinama, dolaziću. Sada žurim, jer u našoj crkvi Svetog Đurđa se održava misa za nih. Neka da Bog, svima koji ovde leže, večni mir. Ovo mi jako leži na srcu, jer sam majka. I ja sam izgubila svoju jedinu devojčicu i znam šta znači roditelju kada izgubi dete.“

Na početku komemoracije oglasilo se zvono, a Imre Nemedi je okupljene pozdravio na mađarskom, hrvatskom, srpskom i nemačkom jeziku, nakon čega je započeo umetnički program.

Ekumensku misu vodili su Geza Zapletan, arhiđakon Subotičke biskupije, Laslo Harangozo, reformatski biskup, Gabor Dolinski evangelički zamenik biskupa, kao i Robert Kovač, rukovodilac kancelarije Jevrejske verske opštine u Subotici.

Nakon toga, dr Kristina Čibi, poslanica mađarskog parlamenta, na pomenu je govorila u ime Sekelja iz Bukovine. „Pre 80 i 81 godinu stotine i hiljade ljudskih života ugasila je mržnja, osveta. Čovek je postao čoveku vuk pa su naši nevini sunarodnici, u punoj životnoj snazi ili na samom pragu života, bili primorani da pogledaju smrti u oči. Dragi prisutni, pre 80 godina ovde su deca ostajala siročad, žene udovice, a stotine i hiljade roditelja su plakali za svojim sinovima. Samo za 42 vojnika tugovalo je gotovo isto toliko supruga i 119 dece. Možemo samo zamisliti koliko je ljudi pogodila ta neizmerna bol.“

Iz godine u godinu okupljamo se kako bi rekli da osuđujemo svako nasilje, svaku samovolju, svako delo koje uništava ljudski život u ime bilo kog pokreta ili ideje, naglasio je na komemoraciji Daniel Đivanović, predsednik Skupštine grada Subotice.

„Sećamo se žrtava odmazdi iz 1944–45. godine, onih čiji su životi nevino prekinuti i za koje se dugo nije smelo ni javno moliti. Čitave porodice su nestale, zajednice su slomljene, a ovu tragediju decenijama je prekrivala tišina. Ali mi nismo zaboravili. Upornim radom, traganjem za istinom i hrabrim zalaganjem postigli smo da imena nevino pogubljenih ne ostanu nepoznata, da se obriše žig kolektivne krivice i da rukovodioci Srbije i Mađarske zajedno mogu da odaju počast sećanju na mučenike.”

Na kraju pomena okupljeni su polaganjem venaca odali počast stradalima.