Komemorativni skup kod kopje u znak sećanja na pretke
Bukovinski Sekelj-Mađari svake godine odaju počast svojim precima i oživljavaju događaje iz tog vremena u Transilvaniji.
U zoru 7. januara 1764. godine austrijski vojnici su napali Madefalvu, mesto gde su se ranije sastajale vođe Sekelja. Ubijeno je oko 200 ljudi, uključujući žene i decu. Nakon toga je usledio beg do Moldavije, a odatle prema napuštenoj Bukovini. Tek nakon sto godina provedenih u izganstvu, u stranoj zemlji, početak njihovo povratka u matiču zemlju beleži se 1883. godine. Tada je njih oko 4.000 došlo u sela blizu Donjeg Podunavlja. Ova naselja su današnja Vojlovica, Ivanovo i Skorenovac.
Komemoracija u Vojlovici je počela molitvom u Molitvenom domu Reformatorske crkvi, u toku koje je Bela Halas, biskup Reformatorske crkve u Srbiji rekao da i u sećanju treba oprostiti onima koji su te davne zore izvršili krvava dela. Sećanje nas takođe uči da učimo iz prošlosti , dodao je: " Neka nam da Svemogući Bog da naša sadašnjost i naša budućnost, uz pomoć Gospoda budemo jedna bolja sadašnjost i bolja budućnost. Upravo je prošla Nova godina, poželeli smo jedni drugima srećnu Novu godinu, svi očekujemo boljitak. I naš narod ima tu mogućnost, da izabere Gospoda, da izabere veru i da bira bolji život. "
Glumica Beata Sekelj se prošlosti prisetila sa jednom istorijskom baladom Sekelja, odnosno sa jednom pesmom: „Madefalva, šta sam ti skrivila da nisam mogao da živim u tebi, drugi žive tako milostivo dok ja gorko plačem. Plače mi oko, oba oka, suze mi padaju kao kiša. Oko mi plače, suze padaju jer me zapravo srce boli. "
Jožef Đerfi, reformatorski prezviter, kao bukovinski Sekelj-Mađar, svake godine prisustvuje komemoraciji: „Ova komemoracija za nas mnogo znači, jer gotovo čitava naša zajednica potiče iz Transilvanije, pretci su nekada živeli u Madefalvi. Kao što je biskup rekao, ne moramo se sećati prošlosti da bismo se osvetili, već da bismo sačuvali ta sećanja na naše pretke. "
Na kraju komemoracije prisutni su otpevali Sekeljsku himnu, a zatim su vence položili Šandor Đerfi, predsednik crkvenog odbora i Vilmoš Lečei, predsednik Mađarskog kulturno-umetničkog društva "Tamaši Aron".
