Luna parkovi broje gubitke
Prethodnih godina za prvomajski uranak nadirala je masa ljudi na obale palićkog jezera. Stajalo se u redu za pljeskavice i kurtoš kolač, deca su rezervisala mesta na ringišpilu.
Ove godine ničeg sličnog nije bilo. Ne samo što je izostalo prvomajsko okupljanje, već i sva događanja koja uključuju masovnost. Vašari, dani sela, crkvena proštenja – ničeg nije bilo. To nije rastužilo samo one koji su želeli da se zabave, već u prvom redu one koji od toga žive: preduzetnike u luna parkovima, prodavce, vlasnike kioska sa hranom i pićem.
„Naš posao je neredovan, za nas sezona traje tri-četiri meseca i za to vreme treba sakupiti ono što je potrebno za čitavu godinu" kaže Nenad Josić, vlasnik šabačkog zabavnog parka.
Država nije precizno odredila epidemiloške mere koje se odnose na ovaj sektor. Na lokalnim samoupravama je da odluče da li će na svoju teritoriju pustiti zabavni park koji u svojoj osnovi privlači velike mase, i sa tim ugroziti zdravlje lokalnog stanovništva. Preduzetnici opet smatraju da zabavni park nosi manje rizika nego mnoge druge, trenutno dozvoljene, situacije.
„Ljuljaške možemo da stavimo na veću razdaljinu, i po ljuljašci možemo da dozvolimo samo jedno umesto dva ili tri deteta. Ili možemo između njih da ostavimo prazno sedište, kao što to planiraju u učionicama. Sve ćemo da uradimo kako bi ljudi koji od ovoga žive ostvarili neki prihod i da ne dočekaju zimu bez novca" kaže Živadin Milićević, vlasnik šabačkog zabavnog parka.
Povremeno se u državi moglo naići na luna parkove, naravno znatno manje od uobičajenih. Oni, opet, ne privlače veliku gužvu, kao što je to obično. Po svemu sudeći razlog tome je što građani paze na sebe i ne izlažu se dodatnom riziku.
Nije poznato šta će biti sa onima koji od ovog posla žive i za sada nema informacija da će ih država pomoći nekom vrstom podrške. Ringišpili koji su često stari, oronuli, zarđali i škripavi, nemaju drugu mogućnost nego da čekaju na obnovu i ponovno otvaranje.
