Mađari u dijaspori – borba za svaku porodicu
Selo Dobrinci broji manje od sto duša i izuzev jedne ili dve porodice, ovde živi mađarsko stanovništvo. Ostali su pretežno stariji koji se uglavnom bave poljoprivredom, većina mladih se odselila u inostranstvo, ili se preselila u susedna naselja. Sedamdesetdevetogodišnja Julija Koler ovde je provela ceo život. Sa radošću se priseća kako je u vreme njene mladosti ovde postojao dinamičan život.
„Dobrinci su nekada bili jako lepi, jer je okolina bila puna pusti. I ovo je bila pusta, Dobrado pusta, pusta sa višnjama. Tada je mnogo pusti bilo u okolini. Mnogo je ljudi tamo živelo, tamo su radili. Moj otac i stariji brat su bili muzičari i svake subote i nedelje su pravili igranke. Jako je lepo bilo. Imamo samo ovaj mali dom u centru sela, to je sve podrhtavalo od plesa, od zabave i muzike. Jako je lepo bilo. Bili smo mi Mađari, drugih nije bilo, i ovamo su dolazili Mađari iz Radinaca, iz Voganja, odasvud.“
U Šatrincima ima nešto preko tri stotine stanovnika, od kojih su preko 60 odsto Mađari, ali manje koriste maternji jezik. U obdaništu i osnovnoj školi nastava se odvija na srpskom jeziku, ali nedeljno jednom đaci mogu da uče i mađarski jezik. U Šatrincima postoji osnovna škola od prvog do četvrtog razreda, a od petog razreda učenici školovanje nastavljaju u Irigu.
„Od 2008. do 2012. bilo je još među srednjoškolcima onih koji su dolazili na folklor, a imali smo i hor. Ali od tada su se jako razišla deca. Zbog posla idu u Inđiju, Rumu i u inostranstvo. Poveli su i decu. Na fokloru imamo deset devojčica i jednog dečkića. A hor se skroz razišao, nema nikoga, ostalo nas je samo dvoje“ kaže Margit Birinji iz Šatrinaca.
U Maradiku u Sremu po poslednjem popisu više od njih 500 izjasnilo se kao Mađari. Tokom 2015. godine ponovo su pokrenuli obrazovanje na mađarskom jeziku. Monika Joža je pre četiri godine stigla u Maradik i trenutno ima dva mađarska učenika. Deca tu mogu da pohađaju nastavu do četvrtog razreda, nakon toga nastavljaju u osnovnoj školi Petefi Šandor“ u Novom Sadu, takođe na mađarskom jeziku.
„Decu svemu učim na mađarskom jeziku. Ako nešto ne razumeju, onda koristimo nekoliko srpskih izraza. Ali radije koristim mnogo slika, video materijala, predstavljanja i kroz to shvate i usvajaju pojmove“ kaže Monika Joža, učiteljica iz Maradika.
Mađarsko kulturno umetničko društvo „Petefi Šandor“ smešteno je u dvorištu Reformatske crkvene zajednice, i tu za malde i starije organizuju povremeno susrete, radionice, imaju pevačku i foklornu grupu, a i tamburaški orkestar.
„Pitanje o broju dece je veoma teško pitanje jer je veoma mnogo mešovitih brakova, jedva da ima dece iz čisto mađarskih brakova. Recimo u reformatskom obdaništu „Barka“ upisano je 19 dece, ali nekoliko dece je iz čisto srpskih porodica. Ima onih koji su tu upisali decu jer ne škodi ako nauče i mađarski jezik. To znači da u mešovitim porodicama 70 do 80 odsto dece ne govori mađarski jezik, tako da vaspitačice imaju prilično težak zadatak. Trenutno, obdanište nam nije akreditovano. Postoji zgrada i funkcioniše kao igraonica reformatske crkvene zajednice. Tu su deca od tri do pet godina. Nemamo pravo da radimo i predškolske pripreme zbog akreditacije. Dogodila se greška u gradnji jer nije postavljen protivpožarni sistem tako kako bi trebalo, i veoma je skupo pa čekamo izvore da se i to uradi i da se ispune uslovi potrebni za akreditaciju“ kaže Danijel Halas, reformatski duhovnik.
