Mali broj mladih u Srbiji želi da uči konkretan zanat

Podaci pokazuju da mladi ljudi odlaze u inostranstvo ili idu na fakultet, pa je teško naći podmladak i školovati nove majstore. Sa druge strane, oni koji ostanu ovde i bave se nekom vrstom zanata, odlično zarađuju.

Hunor Balint, učenik druge godine Srednje škole „Lukijan Mušicki” u Temerinu, uči na smeru automehaničar. I u trenutku kada ga je naša ekipa posetila, takođe je radio nešto na svom automobilu. Prema njegovim planovima, po završetku školovanja želi da otvori autoservis u Bačkom Gradištu: „Odabrao sam ovaj smer, jer postoji veliko interesovanje za automobile, i to je ono čime želim da se bavim u budućnosti. Moj cilj je da, kada završim školu, učim još godinu dana, pohađam stručni kurs, master, i otvorim servis.”

Samo svaki deseti šegrt ostaje u struci, nakon što stekne malo više uvida u procese rada u jednoj radionici. Mladi su sve više usmereni ka svetu kompjutera, ali su se u isto vreme IT i programiranje infiltrirali i u popravljanje automobila. Postoje premijum vozila u kojima skoro 150 računara radi na udobnosti i bezbednosti vožnje i putovanja. Pre ili kasnije će i u ovoj oblasti biti potrebni novi radnici, koji žele i znaju da programiraju - rekao je Artur Molnar, automehaničar.

Artur Molnar, vlasnik automehaničarske radionice: „Svake godine iz škole dođe jedan šegrt koji želi da nauči ovaj zanat, ali nažalost, kada vidi da to i nije tako lepo kao što izgleda spolja, jer je posao relativno prljav, uključujući tu i popravku kočnica, servis ulja – to je naravno prilično prljavo, uprkos tome što postoje dobri uslovi – pa onda posle izvesnog vremena napuštaju ovu profesiju, ali većina mladih bira kompjutersku budućnost.”

Pored automehaničara, u Srbiji postoji manjak radne snage u nekoliko struka. Nedostaju i bravari, mesari, trgovci, konobari, kuvari, poslastičari, obućari i krojači.

Mirjana Kovačević, direktorka Edukativnog centra Privredne komore Srbije: „Ostaju nam u određenim srednjim stručnim školama neka odeljenja nepopunjena. Tako da smo u saradnji sa Kancelarijom za dualno obrazovanje i Nacionalnom službom za zapošljavanje uradili listu deficitarnih obrazovnih profila, sa ciljem da motivišemo mlade, da se opredele za školovanje za te obrazovne profile.”

Kako bi motivisala mlade, da se u što većem broju prijavljuju u ustanove u kojima se predaju deficitarna zanimanja, Vlada Srbije je prošle godine donela Uredbu o podršci dualnom obrazovanju i izboru zanimanja, čime će se verovatno povećati broj mladih ljudi koji se okreću ka konkretnim zanatima.