Med je ukusan i zdrav, ali samo onaj pravi

Odličan je izvor ugljenih hidrata, bogat mineralima i vitaminima, sadrži važne enzime, aminokiseline i proteine – sve to se odnosi na med. Međutim, ovu popularnu poslasticu koja se konzumira u zimskim mesecima veoma često falsifikuju. Zapravo, to je jedan od najviše falsifikovanih proizvoda na svetu. Ali ipak, kako možemo biti sigurni u to da se u našoj tegli nalazi pravi med?

Atila Hajčunk, pčelar: „Na prvi pogled svaki med izgleda isto. Svako ga prodaje rastopljenog, ali pravi med se kristališe, dakle mora da se stegne. U zavisnosti od vrste, postoji vremenski period u kome će se med kristalizovati. Ono što možete primetiti na prvi pogled jeste njegova gustina.”

Ranije se proizvodilo oko 12 hiljada tona meda godišnje, od čega se jedna trećina izvozila. Danas je, međutim, 80 odsto tegli u prodavnicama lažno - tvrdi predsednik Saveza pčelarskih udruženja Srbije.

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih udruženja Srbije: “Pokušavamo da se borimo na našem tržištu, ali i na evropskom, preko Evropskog pčelarskog saveza, a na našem tržištu u dogovoru sa državom pokušavamo da izdejstvujemo češće kontrole, upotrebu najnovijih metoda analiza, kako bismo sklonili, bar sa domaćeg tržišta, sav onaj med koji često nije ni video pčelu.”

Postoje dve glavne metode falsifikovanja meda: direktna i indirektna. Prilikom direktnog falsifikovanja, šećerni sirup ili neka druga supstanca direktno se dodaju u med, odnosno med se razblažuje. Prilikom indirektnog falsifikovanja, pčele se prihranjuju šećerom i sirupima – objašnjava stručnjak. Srpski pčelari nisu oduševljeni, jer je cena lažnog proizvoda znatno niža, što može da utiče na njihovu egzistenciju.

Norbert Činčak, pčelar: „Nažalost, to utiče u velikoj meri na nas, u negativnom smislu. Ne bih rekao da nema novca, sam novac nema vrednost, pa ljudi traže jeftiniji proizvod. Trebao bi se konzumirati skuplji, kvalitetniji med u manjim količinama, a ne lažni, koji nema mnogo veze sa medom, tačnije nema nikakve veze sa njim."

Cena meda se inače nije menjena, ali varira u zavisnosti od vrste i pakovanja.

Antal Holo, pčelar: „Najjednostavniji med, suncokretov i od uljane repice, košta 800 dinara, mešani cvetni 900 dinara, lipov 1000, dok bagremov med, ovde kod mene, palićkog pčelara, košta 1200 dinara.” 

Rešenje bi, smatraju pčelari, bilo strožija kontrola samog tržišta. Ako se ovaj problem ne bude rešio, pčelari će ostati bez sredstava za život, a potrošači bez zdravog, ukusnog meda.