Mnogo posetilaca, malo kupaca
Prema njihovom mišljenju kupovna moć je sve manja, poljoprivrednici su pregurali još jednu tešku godinu, mnogo manje svojih proizvoda mogu da prodaju nego ranije.
Nadaleko čuveni senćanski vašar održava se svake prve nedelje u mesecu. U potiski gradić tada stiže blizu deset hiljada prodavaca i kupaca iz svih krajeva Vojvodine.
Na vašaru u Senti može da se kupi povrće i voće, sitne životinje, garderoba, ali i poljoprivredne mašine, vozila i delovi.
„Vašar nikada nije prošao bez nas, često smo dolazili i po kiši. Tako mi se čini, ako ne dođemo, onda neće biti vašara. Jako volim da pretražujem po bazaru, jer uvek pronađem nešto jedinstveno. Nema razlike, šta kupujem s proleća ili jeseni, nego na šta naiđem“ kaže Teodora Velez iz Ade.
S obzirom da većina posetilaca dolazi automobilom, na vašarištu već u jutarnjim satima ponestane mesta za parkiranje. Tibor Hanđa i njegova supruga imaju tu sreću da njihovi poznanici u susednoj ulici mogu da im obezbede parkiranje: „Imamo poznanika, koji tu stanuje u okolini, tako da uvek imamo mogućnost tamo da parkiramo. Nakon toga izađemo i obiđemo sve, ponekad kupimo nešto. Ali nije suština u tome da mnogo toga kupimo, već da obilazimo.“
Sa dolaskom jeseni kod prodavaca povrća najviše se traži karfiol koji može da se kupi po ceni od 250 dinara za kilogram, paprika je od 100 do 150 dinara, kao i kupus čija se cena isto kreće između 100 i 150 dinara.
„Mi osam ili deset godina neprekidno dolazimo na senćanske vašare. Imamo prilično velik krug kupaca. Ovako u jesen najviše se traži trenutno karfiol, paprika i voće“ kaže Robert Gordoš iz Ade.
Senćanski vašar godinama je jedan od najvećih društvenih i trgovačkih događaja u regionu, što potvrđuje i broj posetilaca. Uprkos tome, prodavci primećuju da je promet smanjen.
„Kupovna moć je stvarno slaba. To smo iskusili iz godine u godinu. Mi otprilike 20 godina dolazimo na vašar, imamo svoje mesto, ali na žalost sve je teže nešto prodati na vašaru. Mnogo je ljudi, ali je problem što nemaju novca. Poljoprivrednici su pregurali tešku godinu, i ovo stalno kretanje u krug, i nas pogađa, jer donosi manje poslova. U suštini mi zato dolazimo ovamo da budemo u neposrednom kontaktu sa mušterijama, jer možemo da razgovaramo o problemima i možemo da im pomognemo“ kaže Robert Menjhart iz Sente.
Naravno, nisu nedostajali ni dobri zalogaji.
Pečenje sa roštilja, pljeskavica i kobasica prodavani su za 350 dinara. Ljubitelji prasetine ili jagnjetine na ražnju morali su dublje da zavuku ruku u džep, jer se kilogram kretao između dve i tri hiljade dinara.
