Muzički doživljaj povodom Međunarodnog dana secesije
Orkestar „Virtuoso“ i solisti Kamernog hora „Pro musica“ izveli su delo Đovani Batiste Pergolezija „Stabat Mater“ pod dirigentskim vođstvom Čabe Paška.
Fondacija „Subotička sinagoga“ od 2019. godine, od potpune obnove objekta, 10. jun, Međunarodni dan secesije smatra svojim praznikom.
Hajnalka Ileš, koordinatorka, Fondacija „Subotička sinagoga“ kaže: „Prošle godine smo ugostili dvoje umetnika na orguljama iz Budimpešte, to je bio koncert na temu secesije, a ove godine Čaba Paško je došao na ideju da sačini program koji će biti prikladan ovogodišnjem danu secesije, i predložio je „Stabat Mater“, Pergolezijevo divno delo koje je i po svom sadržaju i umetnički jedno ogromno ostvarenje. Puno je bola, puno je osećanja koje ćemo verujem, mi ovde u subotičkoj sinagogi moći da doživimo.“
„Stabat Mater“ spada u jedno od najpoznatijih srednjovekovnih pesama, a blizu sto kompozitora je radilo muziku za nju.
Kristina Čikoš, rukovodilac Kamernog hora „Pro musica“ iz Subotice kaže: „Delo je nastalo 1736. godine kada je Pergolezi imao svega 26 godina, i možemo reći da je ovo bilo i poslednje remek delo kompozitora, jer pošto je tokom stvaranja ovog dela oboleo od tuberkuloze, nedugo nakon toga je i umro. Kompozicija je napisana za dvanaest glasova, za sopran i alt soliste i jedan manji gudački orkestar, ali ima i stalnu pratnju, to je moglo biti na čembalu, a ovom prilikom na orguljama će svirati umetnik iz Budimpešte.“
„Stabat Mater“ je tužna pesma koja govori o boli koju je Devica Marija proživela uz svoga sina. Njen naslov dolazi iz prvog stiha: Stabat Mater Dolorosa, odnosno Stala plačuć tužna mati.
Čaba Paško, dirigent kaže: „Dobro pristaje uz taj praznični krug, u tu poruku koju kao hrišćani praznujemo da ovaj život ima smisla, da naše postojanje u ovom svetu nije fatalna slučajnost, već ovaj svet ima gospodara, gazdu, koji se stara o nama, koji nas toliko voli, da ni svog sina nije poštedeo, da bi mi imali večni život. Mislim da ovo delo u tom smislu ima jedinstvenu crkvenu poruku, i da u ovom raspadajućem, ubrzanom svetu za sve to znači četrdeset minuta smirenja i duševne obnove.“
U svetu crkvene muzike oratorijumi su uvek imali veliku slušanost, jer njihove delove čini vokalna i instrumentalna muzika i najlakše se razumeju.
