Na koji način možemo da zaštitimo voćnjake od štete od mraza?

Ekstremni vremenski uslovi za njih predstavljaju ozbiljne izazove jer o tome može da zavisi zdravlje voćaka i količina roda. Duži sušni periodi i nestašica vlage predstavljaju velike izazove za poljoprivrednike koji neprestano traže rešenja kako bi se prilagodili vremenskim uslovima.

Poslednjih godina sve ekstremniji vremenski uslovi otežavaju posao voćarima. Naglo otopljavanje, a potom i naglo zahlađenje, mogu izazvati ozbiljne štete u razvoju stabala. Vremenski uslovi ne utiču samo na prinose, već i na opšte stanje stabala. Pravilno orezivanje stabala je neophodan tretman za održavanje samog roda i za razvoj mladih stabala sledeće godine.

Radmila Farago, voćar, Temerin:

"Ovaj veliki toplotni talas ne pomaže ništa, ali trenutno nema nekih većih problema. Poslednjih godina bilo je većih problema, tu je sve počelo. Vegetacija je preuranila, berba je došla ranije, sa isforsiranim sazrevanjem i zbog toga smo obilno zalivali, imali smo sreće da smo mogli zalivati, ali u enormnim količinama. Tako smo uspeli nekako da održimo stabla u životu, ali prinos je još jedan poseban faktor. Rod je bio manji, ali smo time zadovoljni. Glavni zadatak je bio da se stabla ne osuše. Očuvali smo ih u dobrom stanju, bile su duge, zelene stabljike, pupoljci su se lepo razvili, stabla nisu krenula u retrovegetaciju, jer je na dosta mesta problem bio što je krenula retrovegetacija, a kad je već procvetalo, opet nije bilo pupoljaka. Ovde se pokaže kakva će biti berba za ovu godinu.

Za sada su u toku radovi na orezivanju voćki, dobrim delom je to završeno, kajsije se još neće orezivati, stabla bresaka su orezana u avgustu tokom zelenog orezivanja, njih skoro i ne treba dirati. Novi izdanci su bili vrlo mali zbog vrućine i nedostatka vode. Vršeno je navodnjavanje, ali to nije bilo prirodno. Može se to uočiti i kod trešanja. Najmanje miruju stabla kajsije, tamo je vegetacija već krenula, pa još nema većih problema, ali problem može biti sa mrazevima u martu, ali posebno u aprilu, kada znaju preko noći stići u takvom jakom obliku da ceo rod unište. Ostale su breskve, a završili smo radove na orezivanju stabala jabuka, šljiva, krušaka i dunja. Sada sledi čišćenje grana, zatim dezinfekcija tla i prskanje. Sada, što se tiče ovogodišnjeg orezivanja, mora se dobro paziti na kojim granama su ostali rodni pupoljci. Moramo posebno obratiti pažnju na to da novi izdanci ostanu za iduću godinu. Dakle, čovek treba imati malo znanja u glavi da bi to mogao rešiti, ali treba više paziti na pupoljke, koji su rodni pupoljci i koliko ih ostaviti na stablima da ne bi došlo do prevelike proizvodnje, ali ako slučajno stigne mraz, onda ipak treba ostaviti više na nižim delovima. Mraz obično počinje pri tlu i polako se penje prema gore. Prošlogodišnji mraz je više ličio na atmosferski mraz koji je oštetio breskve, ali i druge voćke, pa se od takve vrste mraza jako teško može zaštititi.”

Bez odgovarajuće nege i pravovremenog vršenja voćarskih radnji, dugoročno održavanje voćnjaka predstavlja ozbiljan izazov. Održavanje stanja tla, obezbeđivanje odgovarajuće vlage u korenju i prskanje utiču na to koliko se stabla mogu prilagoditi promenjivim činiocima životne sredine.

Zoltan Kokai, privatni preduzetnik, Temerin:

"Vidimo da korenje biljke počinje malo da niče, što znači da je biljka počela da izvlači vlagu iz zemlje, a zatim počinju da rastu grane i pupoljci. Imali smo veliki problem prošle zime, gde je dve nedelje u delu januara bilo 18 stepeni. Biljke su upile vlagu, posebno kajsije, jer se ova voćka dosta rano budi i vegetira, a onda je došlo do naglog zahlađenja, što je bilo dovoljno da pupoljci popucaju, a naše voćke propadnu osamdeset posto. Ne sećam se da li je u poslednjih 100 godina bilo ovakve štete.

Ima više takvih stvari, na primer, tokom leta, dok su biljke u vegetaciji, ne vodimo računa o tome koliko moramo da obratimo pažnju u startu kada sadimo tu biljku, jer nemamo pravu zimsku vlagu u tlu i u rano proleće, ali može čak i početi zimi, a ako nema dovoljno vlage u proleće, to se muči, vuče, a kada dođu prolećni vetrovi, nagle vrućine, onda to ne deluje dobro kod presađivanja biljaka, jer zemlja brzo nestane i biljka dehidrira, a zatim se ne može pokrenuti. Zatim, tu su i problemi sa vegetacijom, poput mikroprašine koja lebdi u vazduhu, a koje ima jako puno. Ti praškovi sadrže određenu količinu herbicida kojima se prskaju polja napolju, a kojima se stabla štite od korova. Te se mikroprašine dižu u vazduh i sleću na druge biljke, poput drveća, a onda kada dobiju vlagu, aktiviraju se, a reakcija određenih ostataka uzrokuje simptome za koje često ne možemo utvrditi šta izazivaju."

Briga o voćkama više nije samo rutinski posao, već zadatak koji zahteva kontinuirano prilagođavanje. Na osnovu iskustva stručnjaka jasno je da budućnost pripada poljoprivredi koja prati dostignuća na tom polju i primenjuje savremene metode zaštite bilja.