Nastavlja se projekat rudnika litijuma u Srbiji

Projekat je ranije zaustavljen zbog žestokih protesta lokalnog stanovništva, ali Ustavni sud Srbije je tu odluku sada proglasio neustavnom, što znači da će se sve nastaviti tamo gde je stalo.

Litijum je neophodan element za proizvodnju baterija, akumulatora, pokretačka snaga za proizvodnju električnih vozila, telefona, elektronskih uređaja i jedan od strateških metala novog milenijuma. Igra ključnu ulogu u zelenoj tranziciji. Međutim, često se spominju štetni uticaji baterija na životnu sredinu. Uglavnom, najveće posledice ostavlja rudarenje litijuma, jer je za vađenje jedne tone litijuma potrebno više od dva miliona litara vode. A jedna tona litijuma i nije velika količina.

Čile je jedan od najvećih svetskih proizvođača litijuma. Litijum-karbonat se dobija tehnologijom isparavanja i taloženja u gigantskim bazenima, što pretvara pejzaž u potpuno belu pustinju.

Ali vratimo se na temu Srbije. Ležište litijuma u dolini reke Jadra nalazi se zapadno od Beograda, blizu granice Srbije prema Bosni i Hercegovini. Ovo ležište litijuma je toliko značajno da može dati krila srpskoj ekonomiji i pretvoriti zemlju u jednu od najvećih litijumskih sila na svetu. Projekat je bio u rukama britansko-australijskog giganta Rio Tinto, koji je dobio dozvolu za istraživanje još 2004. godine.

Međutim, lokalno stanovništvo nije bilo impresionirano grandioznim obećanjima o rastu BDP-a, i nisu želeli da njihovo mesto prebivališta postane slično čileanskoj pustinji. Protesti su započeli širom zemlje, a u Beogradu i Novom Sadu hiljade ljudi su izašle na ulice.

"Nismo politička stranka, ne bavimo se politikom. Mi se bavimo zaštitom životne sredine; želimo ekološki čistu Srbiju. To je ugroženo zbog Rio Tinta i drugih mera koje država želi da sprovede kod nas."

Da bi smirio strasti, Aleksandar Vučić je krajem 2021. godine posetio zapadnu Srbiju, upravo region gde se nalazi litijum. Predsednik je obećao da će učiniti sve što je potrebno kako bi zaštitio život i zdravlje lokalnog stanovništva.

Vlada Srbije je konačno u januaru 2022. godine povukla dozvole koje su bile dodeljene Rio Tintu. Beogradska vlast je odluku opravdala negativnim uticajem na životnu sredinu i protestima građana. Tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je: "Ispunili smo sve zahteve zaštite životne sredine koji su proizašli iz protesta, stavljajući tačku na slučaj Rio Tinto u Srbiji. Ovim je što se tiče projekta Jadar i Rio Tinta sve završeno. Gotovo je. I svi zahtevi su ispunjeni."

Slučaj litijuma je tako sklonjen sa dnevnog reda. Međutim, već tada se moglo naslutiti da na kraju neće biti jedna, već tri tačke. Sada u julu, kada veliki deo srpskog stanovništva uživa u girosu u Grčkoj, pravi ćevape sa rođacima koji se vraćaju iz Nemačke ili se jednostavno topi od rekordne vrućine, Ustavni sud Srbije se odjednom oglasio i proglasio neustavnim odluku beogradske Vlade od pre dve godine o obustavi projekta. Utvrdili su da to nije u skladu ni sa Zakonom ni sa Ustavom.

Vladi Srbije na to nije preostalo ništa drugo nego da ponovo pokrene projekat. Ministar građevinarstva Goran Vesić povodom toga je izjavio da Vlada nije donela nikakvu novu odluku, već je jednostavno postupila u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Istakao je da je ovo samo početak dugog procesa i da eksploatacija u dolini Jadra neće odmah započeti. Dodao je da nadležna ministarstva sve nadgledaju i insistiraju na poštovanju propisa. Vlada će takođe raditi na tome da se ceo region razvija paralelno sa projektom.

Goran Vesić, ministar građevinarstva Srbije istakao je: "Cilj je da ljudi imaju više radnih mesta, bolji životni standard i normalan život u njihovom gradu."

Plan je da se ne samo eksploatacija, već i obrada litijuma vrši u Srbiji, jer to je ekonomski interes. Ministar finansija Siniša Mali izračunao je kolike bi prihode donela zemlji litijumska industrija.

„Ceo taj lanac, kada bismo ga napravili u našoj zemlji, dao bi doprinos BDP 10-12 milijardi evra svake godine. To je 16 posto BDP-a.“

Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović govorila je o ekološkim aspektima, ističući da će se projekat realizovati samo ako se u potpunosti poštuju visoki ekološki standardi. Dodala je da studiju uticaja na životnu sredinu još uvek nisu dostavili nadležnom ministarstvu. Kada je dobiju, grupa domaćih i međunarodnih stručnjaka će je pregledati.

Projekat podržava i američka vlada. Pomoćnik državnog sekretara SAD za energetske resure Džefri Pajat izjavio je srpskim medijima zašto je važno pokrenuti eksploataciju litijuma.

" Veoma je jasno u vezi sa pitanjima oko kritičnih lanaca snabdevanja mineralima, za koje će nam trebati masovno povećanje obima kobalta, litijuma, nikla, cinka, da ispunimo našu energetsku tranziciju. To predstavlja generacijsku priliku za Srbiju.“

U EU krugovima takođe postoji velika podrška električnim vozilima i zelenoj tranziciji koja je vezana za litijum. Na primer, nemački kancelar Olaf Šolc će već u petak posetiti Srbiju kako bi razgovarao o litijumu. Ambasadorka Kraljevine Belgije u Srbiji Keti Bugenhaut je na jednom EU događaju predstavila stav zapadnog sveta.

“Da bismo imali bolju životnu sredinu i mogli da se nosimo sa klimatskim promenama, moraćemo da promenimo naša prevozna sredstva koja trenutno koristimo. Ne jedino, ali jedno od rešenja su električni automobili na baterije. A za proizvodnju električnih automobila potreban vam je litijum.”

Iako su Ustavni sud i Vlada sada doneli odluku o ovom slučaju, pozadinski rad je trajao poslednje dve godine. Iako niko nije potvrdio vezu, možda nije slučajnost što je tokom ovog perioda u Subotici izgrađen pilot pogon za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih (LFP) baterija. Kompanija „ElevenEs“ trenutno funkcioniše kao eksperimentalni poduhvat.

Direktor kompanije „ElevenEs“ Nemanja Mikać naglasio je: "ElevenEs je prva fabrika u Evropi koja se bavi proizvodnjom litijum-gvožđe-fosfatnih baterija. One se uglavnom koriste u automobilskoj industriji, za skladištenje energije koju proizvode stacionarni energetski sistemi poput vetroelektrana i solarnih panela, kao i u domaćinstvima."

Kompanija “ElevenEs” se nalazi na teritoriji nekadašnje mesne industrije “29. novembar”, gde trenutno radi 110 ljudi iz 21 države, koji nastoje preneti svoje znanje lokalnim stanovnicima o tehnologiji koja je još uvek nepoznata u Srbiji. Takođe, već rade na prelasku na serijsku proizvodnju. U fabrici se očekuje zapošljavanje dodatnih 200 ljudi, a vrednost investicije iznosiće 80 miliona evra.

Činjenica je da litijumska industrija donosi ekonomske dobrobiti Srbiji, ali u vezi sa ekološkim uticajem postoje još mnoga pitanja. Na primer, nije jasno kojom tehnologijom će Rio Tinto eksploatisati litijum, jer se trenutno razvijaju novi, ekološki prihvatljiviji metodi. Postoji više načina za proizvodnju baterija, od kojih su neki bolji, a neki manje efikasni. Za sada se čini da se ekološki aktivisti nisu mobilisali kao ranije, nisu izašli na ulice. Da li su razlozi političke prirode, vrućina od 40 stepeni ili nešto drugo, za sada nije poznato.