Ni ispijanje kafe više nije kao nekada

Prema rečima berzanskih eksperata, cena kafe na svetskom tržištu kontinuirano raste već deset godina. Stručnjaci tvrde da su razlog ta to delimično klimatske promene, delom rast carina i monopola. Kvalitetnija, mlevena kafa od 200 grama do nedavno je koštala 300 dinara, sada je najmanje 400 dinara.

U Srbiju najviše kafe dolazi iz Brazila i Kolumbije, s druge strane iz Vijetnama i Indonezije. Zbog kontinuiranog poskupljenja kafe, neki su već odustali od dnevne doze ovog crnog napitka.

Nevena Kovačević:
„– Ne pijem kafu, čak ni jutarnju, već pola godine.
–  Ti uopšte ne piješ kafu?
–  Ne pijem.”

Marija Matković:
„– Ja pijem samo jednu, ali moj sin pije puno. Ja samo jednu kafu.
– Znate li koliko sad košta sto grama kafe?
– U proseku oko 180 dinara, oko 200 dinara, da.”

Među balkanskim zemljama najviše kafe piju ljudi u Srbiji.

Prema službenoj statistici, svaki građanin Srbije godišnje popije oko 4,5 kilograma kafe. Inače, mlevena, pržena kafa u pakovanju od 200 grama košta oko 350 do 450 dinara u prodavnicama u Subotici i okolini.

Većina kupaca kupuje mlevenu kafu i instant kafu u vrećicama. Vlasnici prodavnica kažu da potražnja za kafom ne jenjava uprkos rastu cena. Andrea Aladić, vlasnica prodavnice u Šupljaku: "U odnosu na prošlu godinu poskupela je mlevena kafa, promenu cene procenjujem na oko 15-20 posto."

Prema rečima berzanskog analitičara Branislava Jorgića, u narednom periodu su moguća i dalja poskupljenja kafe, ali novo veće poskupljenje ili čak pad cene treba očekivati pre naredne godine, kada postane jasno kolika će biti berba kafe u 2025. godini. Napomenuo je i da jedan proizvođač u Srbiji trenutno poseduje oko 70 posto domaćeg tržišta kafe, što je, kako kaže, čisti monopol. “Kada govorimo o preradi kafe u Srbiji postoji monopol. A ako govorimo o distribuciji kave, tu takođe postoje monopoli. Podsećam, pre mesec-dva-tri Vlada Srbije je pokrenula istragu o nameštanju cena prehrambenih proizvoda u trgovačkim lancima. U slučaju trgovačkih lanaca u Srbiji, konkurencija je vrlo mala. Kad bismo to poboljšali, mogli bismo uticati na povoljniju cenu kafe na domaćem tržištu."

Rast cena kafe poslednjih godina se može pripisati povećanoj potrošnji, ali i klimatskim promenama u glavnim zemljama proizvođačima, kao i povećanju troškova transporta.