Od posledica pušenja godišnje umre osam miliona ljudi

U odnosu na broj pušača, Srbija se nalazi na petom mestu u Evropi. U zemlji je 2,5 miliona pušača, ili korisnika nekog duvanskog proizvoda.

Cigareta je popularna i među mladima. Rezultati jednog istraživanja iz 2019. godine pokazuju da su mladi sa 16 godina već aktivni pušači.

„ - Pušim od septembra, tek tako sam počeo, rođak me je navikao i od tada pušim.
- Koliko cigareta popušiš dnevno?
- Za jedan dan, pola kutije. Maksimalno jednu kutiju. Ne više od toga" kaže Rokuš Siđi.

Istraživanja pokazuju da je među pušačima češće prisutan osećaj teskobe, depresija. Nikotin utiče na smanjenje osećaja teskobe i anksioznosti.

Marijo Radonjić kaže: „Ja sam relativno kasno počeo, sa 30 godina, ali ne pušim, nisam neki strastveni pušač. Ja više volim, nego što sam zavistan, pet-šest cigareta dnevno, to je to."

Cigareta negativno utiče ne samo na čovekovo zdravlje, već i na njegovu životnu sredinu. Za pravljenje jedne cigarete utroši se 3,7 litara vode. Neodgovarajućim skladištenjem cigareta otrovne materije mogu da dospeju u vodu, tlo i vazduh.

„Duvanski proizvodi nisu obična roba, oni predstavljaju mešavinu od preko sedam hiljada pet stotina različitih hemijskih jedinjenja, na stotinu njih je toksičnih, koji su odgovorni za oštećenje srca i krvnih sudova, oko 810 je kancerogenih materija. To su jedinjenja za koje je dokazano da izazivaju maligne bolesti, odnosno rak" kaže dr Nada Kosić Bibić, stručnjak Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Godišnje u svetu od posledica pušenja umre osam miliona ljudi, među njima je 1,2 miliona onih koji su bili izloženi duvanskom dimu a nisu pušači. Stručnjaci naglašavaju da ne postoji bezbedan duvanski proizvod. Nikada nije kasno ostaviti pušenje.